Услови за гајење шљиве могу бити сортно специфични, али и зависити од избора подлоге и микроеколошких чинилаца на датом локалитету. У погледу еколошких чинилаца европска шљива (Prunus Domestica L.) је хелиофитна врста, умерено континенталне климе, која може да успева и ако јој се не обезбеди положај с довољно сунчаних сати. У том случају ће формирати плодове који ће имати мање шећера, односно плодове слабијег квалитета и укуса.Избором правца север-југ, оптималним размаком садње, избором узгојног облика и адекватном резидбом, свим деловима круне може се обезбедити довољно светлости. Средња годишња температура коју европска шљива захтева креће се у распону 9 – 13°C, док је тај распон у вегетацији 16 – 20°C. Подноси добро ниске зимске температуре (и до -30°C), док јој позни пролећни мразеви могу нанети штете. У току марта, након колебања температура, до оштећења долази већ приликом мразева са -10°C.
Током зиме шљива захтева 800 – 1000 хладних јединица, односно часова излагања температурама нижим од 7,2°C, како би нормално цветала и плодоносила. Шљива добро успева и на подручјима са високом температуром, будући да толерише и до +35°C, а у таквим поднебљима доћи ће до ранијег сазревања и већег садржаја шећера. Међутим, високе температуре у доба опрашивања и оплодње, као и касније током лета, могу нанети штете у виду мањег броја плодова, превременог опадања и убрзаног дозревања.
Значајан негативан ефекат високих температура јавља се и у време диференцирања цветних зачетака, када могу се образовати два семена зачетка који у следећој години имају за последицу формирање плодова близанаца. Близина водене површине, погодује дужој вегетацији и постепеном дозревању квалитетних плодова. С друге стране, и земљишна суша шљиви може нанети велике штете будући да образује плитак, хоризонтално оријентисан коренов систем, изложенији променама температуре и влаге у плићим земљишним слојевима.
Европска шљива је веома добро адаптирана на подручја са хладнијом климом и подноси мразеве, али јој не погодују топли ветрови и велико колебање температура током јануара и фебруара, јер долази до прекида мировања и веће осетљивости на позне пролећне мразеве. Иако отворен цвет може издржати краткотрајне мразеве -2 до -3°C, у рејонима где се током априла температура чешће спушта испод -3°C требало би избегавати подизање засада шљиве. Шљиви одговара поднебље са око 700 до 1000 мм падавина, правилно распоређених током године и вегетације, те јој је неопходно обезбедити наводњавање у рејонима са мање природних падавина. Доња граница за гајење шљиве без наводњавања износи 500 мм падавина. Као и мањак, ни вишак падавина није погодан за гајење шљиве, будући да услед превлаживања тла долази до гушења кореновог система (асфикције).
Р.Д.Ј.
