СВЕТСКИ ДОМЕТИ И ДОМАЋА ПРАКСА НАШИХ БОРОВНИЧАРА
Први значајнији кораци у комерцијалном гајењу боровнице код нас направљени су 2006. године у Ариљу, у оквиру пројекта „Увођење плантажног гајења боровнице у општини Ариље”, који је урађен и Институту за воћарство у Чачку. Финансирао га је УСАИД-ов пројекат у Србији, а одабрани произвођачи су, захваљујући поштовању свих прописаних технолошких захвата у припреми и заснивању засада, као и у његовом каснијем одржавању, за кратко време постигли изузетну кондициону припремљеност биљака. Тај успех подстакао је, не само наше пољопривреднике, већ оне и из целог окружења, а ариљски засади сврстали су се међу најбоље у свету у тој категорији и узрасту.
„Пелцер” успеха се ширио и због приноса и квалитета који је у младим засадима постизан, боровница jе освајала и друге делове наше земље и земље окружења. Од тих почетака до данашњих дана постала је један од битних извозних артикала наше привреде.
Бобице на тржишној клацкалици
То је утицало и да се боровница, од свега неколико хектара са почетка овог века, сада у нашој земљи гаји на преко 3.000 хектара и да смо за кратко време постали значајан снабдевач тржница у свету, и да константно расте вредност нашег извоза. У 2022. смо од извоза боровнице остварили 26,9, а у 2023. години 33.4 милиона еура.
Међутим, са омасовљењем производње дошло је и до одређених проблема у пласману што је кулминирало у претходној сезони када се одређени број произвођача жалио на нерентабилност, нарочито у другом делу бербе. Додатни проблем за већину боровничара је у томе да је главни критеријум при класирању плодова њихова крупноћа. Ранијих година су у прву класу сврставани сви плодови са дијаметром 9+ мм. Временом су критеријуми пооштравани, па је и дијаметар растао на 12+, 14+, а сада је 16 и више милиметара.
Такве стандарде су углавном наметнули продавци хемије и није их тешко испоштовати у првим годинама по заснивању засада. Проблем настаје са повећањем родности, јер тада добијамо и ситније бобице боровнице које немају прођу на светској пијаци. Многи произвођачи одлучују се за ригорозну резидбу и смањивања родног потенцијала како би их задржали у првој класи. Неки траже нове купце, уместо да се прилагођавају.
Наиме, ситнији плодови ни у чему по квалитету не заостају за крупнијим, а укуснији су, бољег хемијског састава и дуже се могу чувати у свежем стању. То је поједине произвођаче навело да се окрену домаћем купцу и да такве плодове продају директно на плантажи или од врата до врата, не препуштајући се ризику да им класирањем откупљивачи снижавају цену.
Саднице од поузданих увозника
Један од основних разлога успеха поменутог програма био је и веома квалитетан садни материјал. У то време једини испоручилац сертификованог садног материјала у Европи био је из Немачке и, поред испоруке садница, помогао је и у разјашњењу одређених недоумица у вези неге подигнутих засада.
Добар део тих засада је и дан данас у одличној кондицији, а поједини произвођачи из околине Ариља постижу рекордне приносе и врхунски квалитет плодова. Прича о успеху, међутим, увек је и прилика за велику зараду па су се и међу увозницима, и међу испоручиоцима садница појавили они који су хтели да ућаре на лак начин. Поред сигурних добављача, појавили су се они који су увозили саднице старе тек неколико недеља, препакивали их у веће саксије и на нашем тржишту их продавали као двогодишње или трогодишње. Цех су разуме се плаћали купци таквог материјала. Још већи проблем доживели су купци садница заражених болестима или штеточинама који пре тога нису били присутни у нашој земљи.
Познат је случај увозника из Србије који је у Холандији купио заражене саднице од произвођача којем је била забрањена производња и промет садница боровнице. Тај материјал, са видљивим симптомима рака корена, ушао је у нашу земљу и без проблема је дистрибуиран произвођачима, највише на простору Мачве. Њихови засади су пропали, а многи од њих никада више нису ни покушали да гаје боровницу. Овакви случајеви утицали су да се увозници садница знатно боље информишу, па је и негативних примера знатно мање. Такође, током година су се издвојили сигурни „дорађивачи” садница код нас, односно купци садница мање старости које затим „школују” и испоручују заинтересованим појединцима. Најчешће се младе саднице купују у Пољској и Италији, а нешто старије у Холандији, раније и у Украјини.
Зна се да су код нас у понуди најчешће двогодишње саднице у дво или тролитарским контејнерима и такве су најсигурније за садњу.
Заштита између две крајности
Заштита је најсложенија функција производног циклуса боровнице. Пред произвођачима су три међусобно најчешће супростављена захтева: да произведу висококвалитетне и здраве плодове, да плодови не буду контаминирани остацима пестицида, нечистоћа и штетних материја и да постигну рентабилност која ће их мотивисати да и даље улажу у ову производњу. Кључни услов за успех је заштита, али су теорија и пракса притом често у раскораку.
У пракси често срећемо две крајности – од препуштања засада боровнице природи и стварању амбијента за развој свих могућих болести и штеточина, па до крајње нерационалне, неконтролисане и безобзирне употребе пестицида.
У поређењу са другим воћем, боровница је далеко скромнијих захтева у погледу заштите, а примењују се два метода:
- конвенционални који се заснива на сузбијању болести, штеточина и корова претежно употребом хемијских средстава
- метод интегралне заштите, који у суштини значи ограничену употребу пестицида, њихово свођење на нужну меру и давање предности агротехничким и другим превентивним мерама.
Наведени методи се не односе на заштиту боровнице по принципима органске пољопривреде. У овом случају, заштита се врши искључиво биљним препаратима и другим биолошким мерама борбе против проузроковача болести и штеточина.
У интензивним засадима боровнице често се праве грешке које могу да компромитују производњу:
- засади се често подижу у неповољним агроеколошким и другим условима;
- употребљава се несертификован и сумњив садни материјал, чиме се омогућава ширење болести и штеточина;
- неконтролисана куповина и нестручна употреба пестицида.
За вирусна обољења нема ефикасног лека
И код нас су дијагностификована гљивична, бактеријска и вирусна обољења боровнице која пре омасовљења производње нису била присутна. Посебно велики проблем представљају вирусна обољења која се брзо шире, а од њих нема ефикасне заштите.
Од штеточина, азијска воћна мушица (Drosophila suzukii Matsumura) је све већи проблем у производњи боровнице и другог воћа, не само код нас, него и у земљама окружења. Наши произвођачи редовном заштитом значајно смањују инфективни потенцијал болести и бројности штеточина.
На појаву и интензитет болести високожбунасте боровнице посебно утиче чињеница да засад на једној истој парцели остаје више година. Због тога, у условима слабије заштите, поједини узрочници болести могу постићи веома велики инфекциони потенцијал и проузроковати појаву болести у већим размерама. На срећу, редовно мере заштите, нарочито по завршетку бербе и пред зиму, смањењују штете од болести и штеточина. Код нас су уобичајени два заштитна третмана после бербе и три до четири од кретања вегетације до почетка бербе. Осим ове, засадима боровнице потребна је и противградна заштита што је посебна прича.
Контејнерско гајење – за и против
Последњих година при заснивању засада високожбунасте боровнице се користе различити начини садње (гајења), као што су садња на банковима или у контејнерима. Контејнерски начин гајења се намеће у случајевима када инвеститор нема довољно земље, или је земљиште неповољног састава и структуре. Користе се саксије, вреће или контејнери који се пуне тресетом, струготином, песком, кокосовим влакнима, перлитом и сличним материјалима, као супстратом који обезбеђује механичку потпору биљкама. Најчешће су у употреби саксије или контејнери, са дном или без њега. У примени су различити материјали, али искуство говори да највећу трајност имају саксије од полиетилена велике густине (HDPE). Овај материјал мора бити UV стабилизован додатком најмање 2,5 % UV стабилизатора.
Најзначајније предности саксијског гајења су:
- олакшано заливање и прихрана;
- постизање веће густине склопа (већег броја ) биљака;
- олакшана заштита од болести, штеточина и корова;
- олакшана је манипулација и могућност пресељења биљака на другу локацију.
Вишегодишња искуства указују на то да овај начин производње има и бројне недостатке, од којих су најзначајнији:
- заостајање у развоју, стагнирање и пропадање биљака услед мале количине супстрата;
- повећана могућност стварања услова за довођење биљака у стање физиолошког стреса због прекомерне или премале количине влаге;
- повећана могућност физиолошког стреса и пропадања биљака услед прегревања и смрзавања супстрата под дејством спољашњих температура;
- прекомерно додавање хранива и токсично дејство вишка хранљивих макро и микро елемената.
У стање стреса биљка најчешће доспева услед прекомерног загревања супстрата и престанка физиолошких функција. До момента нормализације услова врло често долази до смањења приноса и знатног погоршања квалитета плода. Пад квалитета је нарочито изражен у ситуацијама када произвођачи сами „лече“ стрес интензивним додавањем воде, не знајући да биљке због температурног шока нису у могућности да је усвајају.
Није свака вода добра
Код нас се гаје сорте северног типа, доминира сорта дјук, које у својој генетској основи немају изражену отпорност на сушу. Зато се наводњавању, као неопходној мери код плантажног гајења боровнице, мора посветити посебна пажња. Поред обезбеђења довољних количина воде, мора се водити рачуна и о њеном квалитету, о хемијском саставу, pH вредности и садржају гвожђа. Висока концентрација појединих елемената у води за заливање може негативно утицати на квалитет плодова. Примера ради, вишак гвожђа може да изазове на бобицама пеге тамносмеђе боје које смањују тржишну вредност плодова.
Потребне су честе провере пХ вредности воде, да не би дошло до промене киселости супстрата на којем се боровница гаји. Оптимална засићеност супстрата износи минимум 50 % водног капацитета.
Уреом против топлотног шока
Климатски екстреми све чешћи су произвођачки проблеми. Изостанак падавина и високе температуре током зимских месеци, рецимо, за последицу имају раније кретање вегетације. Када после топлих зимских месеци наступе захлађења у марту и априлу, погодне услове за развој има бактерија Pseudomonas syringae – проузроковач бактериозне пламењаче боровнице за коју произвођачи немају адекватну заштиту.
Олујни ветрови, град и све израженија суша утичу на кондиционо стање биљака па, у случају неодговарајуће реакције, биљке дуже или краће време проводе у стању физиолошког стреса. Нарочито изражен проблем током периода бербе и у другом делу вегетације представља појава екстремно високих температура праћних ниском релативном влажношћу ваздуха. Стрес узрокован оваквим појавама утиче на промену метаболизма биљке, јер протеини, мембране и структуре цитоскелета постају нестабилне и смањују ефикасност ензимске активности у ћелији.
У случају да екстремне температуре потрају и аклиматизација није могућа, ћелије и ткива биљке умиру, а лишће, цвет и плод опадају, што у крајњем исходу може довести и до умирања читаве биљке. На смањење штете се може утицати дужим квашењем и хлађењем биљака, а не дуготрајним заливањем, које често буде и контрапродуктивно. Добар ефекат се постиже и третирањем биљака раствором урее и воде. Концентрација додате урее у воду не би требала да премаши 2 %.
Пише: др Александар Лепосавић
Foto: Adobe stock, Shutterstock
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
