Недавна истраживања показала су да аронија има директан позитиван утицај на борбу против грипа и бактеријских инфекција у цревима и респираторном тракту. Стога је коришћење ароније у исхрани важна превентивна меру током сезоне грипа.
Истраживања су директно повезала аронију и њихов садржај антоцијанина са смањењем ризика од настанка рака дебелог црева.
Рафови у апотекама препуни су витаминских суплемената, за које се даје много новца. Али, на Руднику су осмислили здраву капсулу, која само изгледом подсећа на фармацеутске, а која садржи прах од ароније.
Аронију многи сматрају најздравијим воћем на свету, које пружа више здравствених користи него било која друга супернамирница. Код нас је најпознатија црна аронија. Ово воће потиче из Северне Америке, али се данас узгаја и цени широм света, па и у Србији.
Момчило Пауновић из варошице Рудник, смештене на истоименој планини, узгаја аронију на свом имању. Један од његових природних производа, начињених у кућној радиности, јесте и прах од овог воћа.
Сок, екстрат, прах – све је лек
- Аронија је ван сезоне најчешће доступна у облику сока, екстракта и у праху. У било ком облику да се користи, делотворна је. Свеже убране бобице ароније имају садржај шећера од око 20 процената. Ову сласт компензују високе количине танина, одговорне за кисео и опор укус ароније. Због тога је сви више воле у неком другом облику. Многи се питају како се користи аронија, постоји ли дневна доза и колико бобица дневно смеју да поједу? Све зависи од телесне грађе, али просечна оптимална количина је 30-ак бобица ароније дневно. Уколико се користи аронија у праху, у облику капсуле или у облику течног екстракта, препоручена дневна доза је 150 до 400 милиграма, а узима се након оброка – каже Пауновић.
Бочица пуна здравих бобица
- Прах је стопостотни млевени остатак од хладног цеђења ароније из органске производње. Суви остаци од пресованог сока се мељу, али у њему су сви хранљиви састојци као код целе бобице. У праху су и ситне семенке и кожица бобице ароније, где, уствари, има највише витамина и минерала. Прах је ситно млевен и по структури подсећа на кафу. Може да се користи за чај, али и као додатак за мусли. Може да се помеша с јогуртом, да се додаје хлебу или колачима. Примена је заиста разноврсна – каже Момчило Пауновић, аутомеханичар у пензији, који се из хобија бави узгојем органске ароније и боровнице.
Момчило је прво паковао прах у обичне кесе, а онда се досетио како би садржај лековитих бобица могао да нам буде доступан у сваком тренутку. Сместио га је у фармацеутске капсуле.
- Сваком коме је стало до здравља препоручујем дневну дозу ароније као додатак исхрани, за лечење, или за подизање имунитета. Размишљао сам колико је непрактично носити прах у кесици, па сам одлучио да направим дневне дозе и упакујем их у капсуле. Личе на медицинске, али у њима је прах, направљен у кућној варијанти. Ставите капсуле у бочицу и у сваком тренутку, било да сте на пословном путу, одмору или у гостима, можете да је попијете – каже Пауновић.
Мало калорија, пуно витамина и минерала
Због чега је аронија важна у исхрани и зашто је препоручују? Сто грама свежих бобица има тек око 50 калорија. Али, оне су један од најбогатијих извора антиоксидантних флавоноида антоцијанина међу жбунастим бобицама. Такође, аронија садржи висок ниво минерала и витамина, а кора њене бобице садржи дијететска влакна.
Ово бобичасто воће одличан је извор многих антиоксидантних витамина, попут витамина Ц, А, Е, бета-каротена и фолата. Обилује минералима као што су калијум, гвожђе, манган. Сто грама свеже ароније чини 35% дневно препорученог уноса витамина Ц.
Предност ароније је што може да се узгаја у дворишту или башти, те свако од нас, ко има и најмањи простор на располагању, може да ужива у њеним свежим бобицама. Аронија стиже на зрење крајем лета или почетком јесени. Тада бобице могу да се једу свеже са грма, а вишак је могуће прерадити на много различитих начина. Бобице могу да се осуше или замрзну, да се од њих оцеди матични сок, прави џем или вино, а остатак да се претвори у прах.
- Аронија као лек има низ предности, захваљујући антиоксидативном, противупалном и антибактеријском дејству. Користи се за побољшање општег здравственог стања и за спречавање ризика од настанка многих болести. Зато је добро имати је увек при руци – додаје Момчило Пауновић.
Дуг списак благотворних утицаја
Плодови ове чудесне биљке побољшавају варење, могу да помогну против затвора, дијареје, грчева, надимања и желудачних тегоба. Органска једињења, садржана у аронији, такође штите црева од опасних бактерија. Истраживања су дирекзно повезала аронију и њихов садржај антоцијанина, са смањењем ризика од настанка рака дебелог црева.
Аронија је одлична за крвну слику и препоручује се као додатак исхрани свима који пате од анемије. Антиоксиданси у аронији смањују оксидативни стрес у мозгу, чиме се смањује ризик за појаву Алцхајмерове болести, деменције и других когнитивних поремећаја повезаних са старењем, те би коришћење бобица у било ком облику било делотворно.
Кажу да је аронија једна од намирница која штити имунитет. Витамин Ц у аронији стимулише активност белих крвних зрнаца и кључна је компонента у производњи колагена. А управо је колаген неопходан за раст и обнову ткива, органа, крвних судова и ћелија, док бела крвна зрнца функционишу као прва линија одбране организма.
Каротени који се налазе у бобицама ароније, могу да смање оксидативни стрес у очима. Тако се спречава појава макуларне дегенерације и успорава или спречава развој катаракте.
Право време за садњу
Садња садница са голим кореном може се обавити у периоду мировања биљке, од новембра до априла, под условом да земља није смрзла и да вегетација још није почела. Садња контејнерских садница, у саксијама, могућа је током целе године. Аронија се сади на размаку од 1,5 до 2 м у реду. Приликом садње треба копати рупе димензија 40x40x40 цм. Пре постављања саднице у рупу корен треба скратити, а посађене биљке обилно залити. Аронија споро расте и пророди тек у трећој години. Цвета почетком маја, а берба је у августу и траје око месец дана.
Зрели плодови не труле, нису црвљиви и тешко отпадају, тако да могу остати на биљци и до месец дана по сазревању, а да притом не губе на квалитету. Добра особина ароније је редовна родност. У првој години даје 0,3 до 0,5 кг по биљци. Од 5. до 7. године с једног грма може да се добије 8 до 10 кг, а у деветој и десетој години, у пуној родности, принос је и до 15 килограма по биљци.
Потсдам потврдио Момчилову методу
Бобице ароније лековитим својствима побољшавају изглед коже. Наиме, стрес утиче на кожу и старењем се добијају боре и старачке пеге. Антиоксиданси у аронији могу да спрече ове симптоме старења и затежу кожу. Калијум у аронији има благотворан утицај на здравље срца. Опуштање крвних судова и артерија повећава проток крви, крвни притисак опада, а могу се смањити шансе за настанак срчаног и можданог удара.
Недавна истраживања показала су да аронија има директан позитиван утицај на борбу против грипа и бактеријских инфекција у цревима и респираторном тракту. Стога је коришћење ароније у исхрани важна превентивна меру током сезоне грипа. Аронија се повезује с регулацијом инсулина, спречавајући нагле скокове и опадање његовог нивоа у крви, што може бити веома опасно за оне који болују од дијабетеса.
Б. Ненковић
Добро јутро број 575 – Март 2020.
