Suština duhovnog razvoja jednog naroda na najbolji način se razume proučavanjem njegovih običaja, a običaji su se najviše održali tokom praznika, naročito prilikom proslavljanja Božića i Badnjeg dana. Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, 7. januara proslavljaju rođenje Isusa Hrista, to jest Božić, dok se dan ranije praznuje Badnji dan/veče. Toga dana, 6. januara, održali su se brojni običaji koji se prenose sa kolena na koleno – seča i paljenje badnjaka, unošenje slame i pečenice, pijukanje, pravljenje česnice…
Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić, a ujedno predstavlja i poslednji i najstroži dan božićnog posta. Praznik je naziv dobio po badnjaku, koji se na taj dan seče i pali.
Badnjak
Zavisno od toga o kom delu Srbije je reč, seku se različiti badnjaci – u zapadnom delu naše zemlje se tako, na primer, bira između mladog hrasta ili bukve, dok se u istočnoj Srbiji uglavnom seče cer. Običaj, koji je očuvan u nekim krajevima naše zemlje, jeste taj da se iz šume donosi onoliko badnjaka koliko ima muških članova u porodici.
Rano ujutro, još pre izlaska sunca, domaćin sa sinovima odlazi u šumu da seče badnjak. Badnjak se seče sekirom ukoso, a onaj ko ga seče treba da bude okrenut ka istoku. Prema narodnom verovanju, badnjak mora da se poseče sa tri snažna udarca, a ukoliko ga sekira za ta tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem, sukanjem. Stablo ili grana treba da budu toliki da ih domaćin može doneti kući na ramenu. Kada se donese kući, badnjak se uspravi i ostavi pored ulaznih vrata, a uveče svečano unosi u dom.
Badnjak ima snažnu simboliku – predstavlja ono drvo koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se rodio Isus Hrist.
Badnjak se u kuću unosi kada padne mrak, na Badnje veče, a posle se unose i slama i pečenica, o čijim simbolikama će kasnije biti više reči. Unosi ga domaćin, kucajući na vrata dok ostali ukućani pitaju „Ko je?“. Domaćin odgovara da badnjak dolazi u kuću i pozdravlja ih sa „Srećno Badnje veče“, a domaćica ga dočekuje sipajući po njemu žito iz sita. Domaćice, naime, u toku Badnjeg dana, u sito stavljaju različite vrste žitarica, jabuke i suvo voće.
U prošlosti se jednim delom badnjaka ložila vatra, dok se drugi deo ostavljao za položajnika koji bi ga palio sutradan, na dan Božića. Takođe, u domaćinstvima se praktikovalo da se badnjak, kada pregori, odnosi u štale i torove. Paljenje badnjaka ima snažnu simboliku – svi prisutni se zagrevaju ljubavlju a svetlošću vatre teraju se stvari koje ih tište.
U gradskim sredinama se badnje drvce ili grančica najčešće kupuju na pijaci, a neretko su okićeni presnim ili suvim voćem i bombonama.
Slama
Posle badnjaka, na Badnje veče u dom se unosi slama i pečenica. I unošenje slame je običaj koji je vezan za rođenje Isusa Hrista – simbolizuje se slama na kojoj je rođen Spasitelj, a unošenje slame označava unošenje Božijeg blagoslova.
Slama se posipa po celoj kući, ispod i oko stola za ručavanje. U kućama sa decom domaćice u slamu sakrivaju razne slatkiše, voćke i sitne poklone koje deca traže i usput pijuču kao pilići. Po starim običajama slama je rasuta po podu, ispod stola, stajala sve vreme tokom Božića. U gradskim sredinama slama je simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.
Pečenica
Na Tucindan, 5. januara, čim svane jutro vatra se loži i uz nju se pristavlja pečenica. Najčešće je reč o prasetu ili jagnjetu, a drugačije se naziva veselica. Prema starom verovanju, dvojica muškaraca koji pečenicu nose na ražnju, prilikom ulaska u kuću moraju najpre zakoračiti desnom nogom. Prilikom unošenja pečenice, domaćice posipaju istu i one koje je unose žitom i voćem iz sita. Kada se unese u kuću pečenica se naslanja na istočni zid, a jede se sutradan, na Božić, jer se tokom Badnjeg dana posti.
Česnica
U mnogim domovima se na Badnje veče mesi česnica – u različitim krajevima priprema se i dekoriše na različite načine, ali je uvek od belog brašna i sadrži onoliko delova koliko ima ukućana. Na Božić se česnica preliva vinom, okreće kao slavski kolač i lomi, a onog u čijem delu česnice je novčić, prema narodnom verovanju, pratiće sreća i novčani dobitak cele godine. U voćarskim krajevima, domaćice su testo koje im je ostajalo na rukama prilikom pravljenja česnice stavljale na voćke koje slabo rađaju, kako bi u sledećoj vegetaciji bile plodne.
Česnica se u Vojvodini sprema od lisnatog testa, meda i oraha, i podseća po sastavu na baklavu, samo što je suvlja. U nekim porodicama, pored ovakve česnice mesi se i božićni hleb i ukrašava kao za slavu. Na Badnji dan mese se i peku posni hlebovi – Badnjak i Zdravljak, kako bi kuća bila zdrava i vesela.
Na Badnje veče kadi se kuća – ovo simbolizuje smirnu i tamjan koji su donešeni kao darovi novorođenom Isusu. Po pravoslavnom običaju na Badnji dan se vraćaju dugovi i pozajmljene stvari.
Badnjeg dana se posti: na trpezi se tradicionalno nalazi riba, krompir salata, posni pasulj, pita od krompira ili kupusnik, orašasti plodovi i sušeno voće.
Tanja Prolić
