Наше баште, воћњаци, виногради пуни су набујалог живота, тек понегде се може видети педаљ земљишта кога нису прекрили зелени листови ижђикалог поврћа. А баш такве, једре и здраве биљке воле и штеточине и паразити, изазивачи болести. Пољопривредне апотеке су пуне разних, ефикасних лекова, али, мора ли баш увек да се користи скупа хемија? Поготово на малом поседу, кроз који и деца трчкарају и беру листове, плодове…
Пише: Светлана Мујановић
Присетимо се да су и наше баке гајиле поврће, да су брале укусне, здраве плодове у време кад није било ни фунгицида, ни инсектицида. Из њихових кухиња потичу лекови и рецепти за многе биљне бољке. Најчешћи лек била је сода бикарбона, тик уз њу – јод, а у пространим „авлијама“ су се у ћошковима остављали грмићи коприве, која је била и храна и лек за оболеле биљке. И тако су настали и данас често коришћени природни препарати за заштиту биљака.
Свемоћна сода бикарбона
Сода бикарбона одувек је била право чудо у баштованству. У стању је да нахрани биљке, а одбије штеточине. Она се вековима користи као савезник у чишћењу куће, у дезинфекцији, као еликсир здраве, затегнуте коже лица, али и као помоћ у башти, уместо пестицида.
У заштити биљака од штеточина сода бикарбона је вишеструко ефикаснија и боља од пестицида јер нема остатака. Од ње може да се направи органски „пестицидни“ спреј који убија инсекте попут гриња, а да се при томе не наноси штета корисним инсектима и људима. Прави се тако што се у шољицу улију по трећина запремине маслиновог уља и воде, дода кашичица соде бикарбоне, добро измеша у више наврата све док се сода потпуно не отопи. Све се улије у флашицу с распршивачем и биопестицид је спреман. Ово је довољно за заштиту неколико биљака, а за већу производњу и количине „сировина“ се увећавају.
Ако се борите са гљивичним болестима, поврће, али и украсне биљке овим раствором се прскају сваки други дан док „не оздраве“. Овај биопестицид је ефикасан у заштити ружа с којих се реже цвет, грожђа када се већ појави шарак и када су други препарати забрањени. Инсектима који грицкају листове, цветове и младе плодове неће се свидети мирис и неће слетати на биљке, опрскане раствором припремљеном од кашике маслиновог уља, кашике соде бикарбоне и неколико капи течног сапуна који се мешањем добро повежу и улију у прскалицу, напуњену с пет литара воде. У зависности од потребне количине раствора и дозе „сировина“ се увећавају. Поврће се прска једном у три дана.
Иако се убрајају у корисне становнике земљишта, мрави могу да буду и штетни јер спашавају и штите лисне ваши. Када се намноже, могу да се униште већ на излазу из мравињака, мешавином припремљеном од кесице соде бикарбоне, пет кашичица шећера у праху, не кристала. То се добро измеша и поспе у мравињак, а мало и око излазног отвора. Затим се околно земљиште, у пречнику два-три педља, опрска јабуковим сирћетом. Када буду јели соду бикарбону, помешану са шећером, мрави ће угинути. Оне који покушају да побегну из мравињака сирће ће спречити да то и остваре јер је смртоносно за њих.
Еликсир за бујније цвеће и слађи парадајз, „страшило“ за пужеве
Цветним врстама које најбоље успевају у алкалном земљишту содом бикарбоном се може помоћи да цветају обилније и бујније. У те цветнице спадају хортензије, бегоније, геранијум. Њих ваља чешће заливати благим раствором соде бикарбоне. То је „чаробни напитак“ и за хортензије у вази и тада њени лоптасти цветови трају недељама.
Пужеви су „ноћна мора“ сваког баштована и љубитеља цвећа. Доказано је да не улазе у леју с „оградом“ од соде бикарбоне, само пре посипања овог праха све, и оне најситније пужиће, ваља избацити из ње. Када обилазите леју, увек у џепу носите покоју кесицу соде бикарбоне и поспите је по сваком голаћу којег видите.
Није реткост да иста сорта или хибрид парадајза у нечијој башти буде слађи од оног из ваше баште. Ово нису пијачне приче, сласт парадајза се може подићи сода бикарбоном. Око сваког струка овог поврћа поспите прах соде и тако смањите киселост земљишта. Плодови парадајза који расте на неутралном земљишту имају већи проценат шећера. А сво воће и поврће које се купи на пијаци и за које нисте сигурни да ли је и када прскано хемијским препаратима, пре употребе ваља на сат-два потопити у раствор соде бикарбоне и чисте воде. После детоксикације треба га испрати под млазом воде.
Наше баке су умеле у сред лета, када цветницама баш и није до цветања, да их подмладе, подстакну да формирају цветове. Заливале су их еликсиром припремљеном од кашике соде бикарбоне, кашике морске соли и пет литара воде. Њиме су заливале и цветајуће жбунове.
Сода бикарбона може да осуши и нежељене биљке које расту тамо где им није место. Довољно је опрскати их чистом водом да листови буду влажни и по њима посути соду у праху.
Јод против пламењаче, пепелнице, трулежи
Да бисте спречили пламењачу да зарази парадајз, потребно је да направите раствор од 9 литара воде, једног литра сурутке и два милилитра апотекарског, петопроцентног јода. Заштита парадајза почиње већ две недеље после расађивања и понавља се сваких десет до четрнаест дана.
Раствор на бази јода одлично сузбија пепелницу, од које „страдају“ најчешће краставци, тиквице и бундеве. Чим се открију први симптоми болести, поврће треба опрскати раствором од девет литара воде, литром сурутке и једним милилитром јода. Прскања се понављају сваких пет до седам дана. Искусни баштовани ће вам рећи да краставци, третирани раствором јода, дуже рађају. Није згорег да, иако нема пепелнице нити пламењаче, ово поврће превентивно прскате овим раствором барем једном у две недеље.
Ако се пепелница појавила на неком другом поврћу или цветајућем грмљу, и њих опрскајте раствором јода, а припрема се од пет мл јода који се раствори у 10 л воде. Овим раствором се може заливати краставац када се примети да му листови клону, а он заостаје у порасту јер вероватно је у питању трулеж корена. Ако дијагноза и није тачна, биљкама се неће нанети никаква штета. Сваку биљку краставца треба залити једним литром овог раствора.
И купус воли јод. Да би био здрав, заливајте га раствором од 10 л воде у коју сте додали два милилитра јода, а свака биљка се залива с по једним литром овог раствора. Резултати овог „третмана“ ће се видети веома брзо, главице ће се брже формирати и биће компактније. Најопаснија и најдеструктивна болест јагода је сива трулеж коју проузрокује гљива ботритис. Штете ће се спречити ако се земљиште око бокора залије, а биљке опрскају раствором направљеним од 10 л воде и једног милилитра јода. Јагодари тврде да су довољна два заливања.
Некада су се, због гљива које проузрокују трулеж јабука у складишту, плодови овог воћа потапали у раствор фунгицида Бенлејт. То је сада забрањено, али јабуке ће бити отпорније на изазиваче трулежи ако се воћке, десетак дана пре бербе, опрскају раствором припремљеним од 10 литара воде и 10 мл јода. Раствором јода се може заштитити и грожђе од трулежи (ботритиса). Довољно је да се до 10 дана пред бербу, у неколико наврата, листови, и посебно бобице, опрскају раствором припремљеним од 10 л воде и 8 мл јода.
Љуске од јаја као прихрана
Љуске јаја не треба бацати, јер су корисне за све биљке, како у башти, тако и за цветнице у саксијама. Зато, сваку љуску ваља добро осушити, измрвити и сачувати, најбоље у тегли, док не дође време за употребу. Љуска кокошијег јајета, наиме, има 96 процената калцијум-карбонат кристала који су међусобно везани за протеине, а то је одлична храна за сваку биљку. Највише калцијума троше парадајз и паприка док расту. Најједноставније ћете им га надокнадити ако се суве љуске ситно измрве или самељу и ставе у јамић пре расађивања. Љуске су корисне и када се пре зимског орања измрвљене побацају по башти па земљиште узоре. Поврће, посејано на тој парцели, наредне године неће оскудевати у калцијуму. Измрвљене, али не и самлевене одлична су препрека за пужеве. Чим никне прва салата, ето њих да је поједу до последњег листића. Када се око биљака рашире измрвљене љуске, пужеви неће моћи да им приђу.
Картон уместо хербицида
Лек против корова су хербициди, мотика, плевљење. Невоља је у томе што се оне, после извесног времена поново враћају на исту парцелу. Неки баштовани, пре сетве, по леји рашире фолију. Ми им саветујемо да на све стазе око леја, на којима се и прво корови регенеришу, поставе картон. Прво сву траву треба брижљиво покопати и по стазама углавити амбалажни картон. Само треба пазити да се осликан слој с картона одвоји и постави онај који није обојен. По оваквим стазама испод картона неће бити корова, а ако се неки и осмели, остаће кржљав, етиолиран и неће бити конкуренција гајеним биљкама. Уз то, по таквим стазама се лакше хода, чак и када падне киша или је блато.
Важно је да се пре и после постављања картона леја добро залије, а картон избоцка вилама или другим оштрим предметом, да би вода од заливања или кише несметано пролазила до гајених биљака, а земља могла равномерно да дише. Временом, картон се разлаже и цепа па се овај поступак „картонског малчирања“ мора понављати више пута у вегетацији.
Врела вода против корова
Корови који израсту на непољопривредним површинама, као на пример, око ограда, путева, стаза и слично, могу се уништити и уз помоћ неких заборављених природних средстава. То су врела вода, варикина, сирће, алкохол… Њима треба пажљиво руковати јер могу да нагризу бетон, жицу на огради… Тако, на пример, сирће у које се дода соли и сапуна (да се залепи за траву) уништава траву у року од два дана. Врела вода лако уништава траву и саднице дрвећа, јер висока температура спржи коренове длачице, па корен пропада. Варикину (избељивач) треба усути у спреј флашу и опрскати нежељену биљку. Хемикалије из избељивача испариће за два дана па је тај део баште или неког другог подручја сигуран за садњу. Алкохол је средство које одузима влагу живим организмима, тако да му, када дође на лист, одузима влагу и дехидрира га, па се осуши.
Тест киселости земљишта
Поједине биљке гаје се искључиво у киселом земљишту, док друге воле алкално. Стога би ваљало да знате којем типу припада земљиште у вашој башти. Уз помоћ соде бикарбоне на брзину се може одредити да ли је оно кисело или алкално. Истина, не прецизно колика му је тачно пХ вредност. У неколико чашица накупите земљу из различитих делова баште, из сваког дела увек по две, раздвојте их у две групе, и обележите их. У сваку из прве групе успите сирће, а у оне из друге соду бикарбону, растворену у води. Ако се пенуша земља са сирћетом, земљиште је алкално, пХ је изнад 7. Ако се појави пенушање у чашицама са содом бикарбоном, земљиште је кисело, пХ вредност је испод 7. Тамо где се не појави пена, земљиште је неутрално и у том делу баште се без ограничења могу гајити све биљке. Истина, таквих земљишта је јако мало у Србији.
