Последњих година поново су приликом уређења вртова „у моди“ перене. То су вишегодишње зељасте биљке, чији латински назив perennis означава да су трајнице, да красе башту целе године, а нису захтевне за гајење. Њихова лепота и раскош најбоље долазе до изражаја у брижљиво распоређеним цветним лејама, бордурама, камењарима око водених површина (језерца) и у жардинијерама. У хотикултурном свету није чудно да неке биљке буду заборављене и занемарене, па поново постану веома популарне, хит међу цветницама.
Перене живе дуго, 5 до 30 година. Током зиме већина губи надземни део, а у пролеће се поново регенеришу.
Цветање од снега до снега
Постоји велики број врста и узгојних облика који ће врту осигурати лепоту и динамичност. Разликују се по висини (ниске, средње високе), времену цветања. бојама цветних латица, листова… Веома је битно где их посадити, где ће бити најлепше, положај цветне леје у односу на објекте који се налазе у близини, као и да ли ће бити уз ограду или им је зид у позадини, да ли заузимају централно место на травњаку,или су испод крошље неког листопадног стабла, уз стазе… Такође је веома битан облик рунделе, време цветања, које ће боје цветова доминирати по жељи власника врта.
Непрекидно цветање појединих врста може се обезбедити тако да једна врста у цвету смењује другу током целе сезоне, па све до касне јесени.
И пре цветања трајнице су занимљиве због облика и боје листова, који могу бити у свим тоновима зелене боје (зеленожути, зеленоплави…), црвени и шарени. Такође варирају и по величини, облику, боји цвета, начину и времену цветања. Обично се каже да перене цветају од снега до снега.
Садња у јесен, расађивање у марту
Декоративна вредност перена уочљива је и на крају вегетативне сезоне, када суви цветови и листови, прекривени првим јутарњим мразом, изгледају величанствено. Не препоручује се уклањање надземних делова у јесен, пошто може доћи до измрзавања.Они се скидају у фебруару или марту, орезују на висину од пет до десет центиметара изнад земље.
Трајнице су толерантне и према врсти земљишта, али ће ипак бити бујније и лепше ако је оно пре садње добро припремљено, што подразумева ашовљење и прихрану органским ђубривима.
Најбоље је да сесадеу јесен, а расађују марту, најкасније у априлу. Не препоручује се се садња у касну јесен, када су температуре око нуле, јер ће се биљке лоше укоренити и тешко пребродити зиму. Треба их садити на исту дубину на којој је бокор био пре садње. Предубоко посађене слабо ће цветати. Међутим,плитко посађене, осушиће се или измрзнути.
Производе се у контејнерима, а ако постоји могућност заливања, могу се садити током целе године, наравно кад време дозволи и земља није замрзнута. Приликом куповине, биљке не треба да буду расцветале, већ с много пупољака.
После прецветавања, скину се увели и стабљике да не дође до стварање плодова који исцрпљују биљку.
Високе, средње и ниске
Високе трајнице намењене су за за садњу уз ограду или зид. Могу да заузимају централно место у великим лејама.
Дневни љиљани (Hemerocalisi) су најипресивније вишегодишње цветнице које ће привући највише пажње задивљених љубитеља цвећа и зеленила. Сматрају се савршеним због својих изванрдних особина, прилагођавају се свим климатским условима и типовима земљишта. Отпорни су на ниске темпертуре. Цветови невероватне лепоте, жути, црвени, крупни,једноставни или дупли веома су интересантни. Саде се на размак од 50 до 80 центиметара.
Девојачко око (Coreopsis grandiflora) веома је отпорна биљка која воли сунчане положаје и топлоту. Дуго цвета,током лета и до краја јесени. На дугим стабљикама налазе се уски листови, а на врху црвенкастожута лоптица око које су наслагане прекрасне латице.
Ехинацеа (Echinacea purpurea) украсна и лековита, воли сунчана или полусеновита места у врту, цвета и у октобру. Сади се на размак од 40, а висока до 100 центиметара.
Црвени напрстак (digitalis purpurea) воли полусенку, топла, сува и умерено влажна места. Расте и на тамо где већини билјака не прија,испод четинара. Достиже висину и до 120 центиметара, а сади се на размак од пола метра.
Вучјак (Lupinus polyphyllus) је биљка сунца али и полусенке. Има прелепе импресивне цветове који подсећају на свеће, али и пирамиде. Издашно цвета током лета и почетком јесени. Може се користити и резани цвет и у вази комбиновати с другим цветовима. Сади се на размак од 40 центиметара, док му је висина између 50 и 100 центиметара.
Средње високе трајнице најлепше су у другом реду цветне леје, с високим у залеђу и ниским у бордурама.
Кокарда, гаилардија (Gaillrdia) је билља сунца. Цвета до краја овог месеца. Цветови могу бити сакупљени и у разним комбинацијама боја,жути, Сади се на размак од 20 сентиметара, а нарасте тридесетак.
Геранијума има више врста. Веома су интересантни нјихови ружичасти и љубичасти цветови. Прија им доста сунца, али успевају и на полусеновитим местима у врту. Нарасту нешто више одпола метра, а саде се наразмак између 15 и 4о центиметара.
Ниске трајнице су углавном биљке сунца, погодне за рубове цветних леја, уз ивице стаза. Веома ефектно делују у камењарима, жардинијерама на терасама и балконима.
Татарско цвеће (Iberis) је веома отпорна биљка. и веома лепа у групама. Најбоље напредује у сунчаном делу баште. Плени веома лепим белм цветовима. Нарасте тридесетак центиметара, те је погодна за камењаре и бордуре.
Звончићи (Campanula) веома ефектно делују у врту а најлепши су ако се посадена сунчаним местима. Користе се икао резани цвет. Семлепоте познати су и по томе што привлаче пчеле и лептире.
Delosperma nubigeum је веома занимљива зимзелена, биљка. Њени жути цветови сакупњени су у цвасти.Отварају се по сунчаном времену, а ноћу и кад је облачно су затворени. Осетлљива је на ниске температуре и тражи заштиту од измрзавања. Нарастесвега пет-шест центиметара. Пошто се шири,сади се на размак од тридесетак центиметара.
Баштенски оман (Inula ensifolia) цвета до средине септембра, некада и касније. Нарасте тридесетак центиметара, а сади се на размак од око двадесетак.
Дељење бокора
Редовне мере неге ових биљака донеће радост сваком новом цвету. Једном заснован перењак ће се мењати како године пролазе, али ће увек изнова одушевљавати власнике новим и неочекиваним изгледом. Када се ове биљке једном укорене и прилагоде, не треба им посебна нега.У случају дуготраније летње суше мора им се осигурати додатно заливање.
Повремено земљиште око њих треба окопати због уништавања корова, а може се и малчирати.
Размножавају се најчешће дељењем бокора, тако што се биљке ископају и поделе ашовом на два, три или више делова, који се саде одвојено. На овај начин оне се и подмлађују.
Најбољи ефекат се постиже ако се комбинују с декоратвним каменом, садницама других украсних биљака, ниским черинарима, украсним шибљем.
Д. Радивојац
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
