У време посете репортера „Доброг јутра“ Новом Сланкамену и овдашњој, једној од најпознатијих и највећих воћарских задруга у Србији коју успешно води наш познати привредник Никола Котарац, берба јабука била је у пуном јеку. Лево од пута, на улазу у село из правца Инђије је један од засада Ивана Томића, воћара и задругара, сада и председника Управног одбора Земљорадничке задруге „Воћар“. Његове плантаже, углавном јабука, уз нешто мање нектарина, простиру се на укупно око 20 хектара.
-Бербу смо започели у првој декади септембра, а завршићемо је крајем октобра. Род је на нивоу прошлогодишњег, 50 до 60 тона по хектару и није максималан јер имамо младе засаде. Ипак сам и приносом, али и квалитетом, презадовољан – истиче Томић и напомиње да је задругарство добра пракса јер су удружени произвођачи конкурентнији и купцу могу да понуде већу количину робе, али и да стичу нова знања и усвајају нове технологије производње.
Иван Томић један је од првих домаћина у Новом Сланкамену који су препознали значај удруживања и стога је и један од оснивача Воћарске задруге. Још увек, и то на 50 хектара узгаја ратарске културе али, како сам каже, главна делатност му је воћарство. Јабука доминира, док бресквике крчи због лоше цене и, како наглашава, лошег односа извозника према произвођачима брескве. Услове извоза сада одређују велики, јер је Уредбом Министарства пољопривреде пре три године прописано да се извозом воћа могу бавити само хладњачари који имају смештајне капацитете од најмање 500 тона. Тада се број извозника смањио са 300 на 15-ак. Сем тога, значајном броју воћара тек су летос плаћена дуговања из августа и септембра 2019. године.
Засади јабука код овог домаћина су савремени, што подразумева и густу садњу: од 2006. године до сада размак између воћака смањен је са 1,2 метра на 60 центиметара.
-Како смо стицали нова знања, тако смо примењивали и нове технологије производње. То значи да има разлике у засадима који су подизани 2000. године и оних које смо подизали ове године. Старије засаде крчимо и на њихово место садимо нове с противградном мрежом и заливним системима. Промењена је густина садње, те сада на једном хектару имамо приближно 4.500 садница, а променио сам и сортимент па преовлађују Златни делишес, Грени Смит, Ајдаред и Црвени Делишес.
Џентлменски договор воћара – задругара
Шта је ова производна година донела произвођачима јабуке, окупљеним око Земљорадничке задруге „Воћар“, како функционишу складиштење и продаја, питали смо НиколуЛончара, менаџера продаје.
Сазнали смо да су задругари на почетку ове производне године били скептични када су размишљали о производњи јер је прошлогодишњи род био изванредан. Међутим, упркос мањем цветању и невеликом измрзавању, принос је умањен за свега око 20 одсто у односу на прошлу годину и износи 50 до 60 тона по хектару, али плодови су квалитетнији. Ту се пре свега мисли на њихову крупноћу, а то је у складу са жељама купаца, који воле што крупнију и на око лепшу јабуку.
Задруга нема сопствене воћњаке, они су власништво 42 задругара и простиру се на приближно 500 хектара. Половина је под противградним мрежама, а у воћњацима је заступљен исти сортимент. Међу задругарима постоји џентлменски договор који се односи на унос и складиштење робе. Неколико задругара пуни једну комору одређеном сортом. Разлог је у томе што се на неким сортама ради третирање инхибиторима деловања етилена, како би се успорио процес сазревања. За ову сврху се користи препарат Smart Fresh, чија је активна супстанца 1- MCP.
Како каже Никола Лончар, најзаступљеније сорте су Ајдаред, Златни и Црвени делишес, Грени Смит, а у последње три године подижу се и засади са сортом Гала. Прве јабуке убране су у периоду од 1. до 10. септембра, а време почетка бербе зависило је од технолошке зрелости коју је показао јодно-скробни тест. Берба ће се завршити крајем октобра убирањем плодова сорте Грени смит. Ове године 70 до 80 одсто плодова је калибра већег од 70 милиметара. У првој класи јабуке сланкаменачких воћара је око 80 одсто рода. Друга класе се такође бере и складишти јер дође тренутак када купци захтевају баш овакве јабуке за, на пример, маркете, када организују акцијске продаје.
УЛО хладњача, калибратор и сортирка за већу зараду
Јабуке се складиште у савремену УЛО хладњачу, капацитета 3.000 тона.
– Предности УЛО хладњаче огледају се у томе што роба може да се чува до годину дана, а нама је профитабилно да јабуку не продајемо из бербе као сировину, већ да прву комору почнемо да отварамо у јануару или фебруару наредне године, када је цена 30 до 40 одсто већа у односу на период до Нове године. Јабука се у овој хладњачи перфектно сачува јер се у њој не одвијају никакви микробиолошки процеси и нема кварења плодова. Али, треба знати да УЛО хладњача није болница, јер 80 одсто квалитета воћа потиче из воћњака, 10 из периода између бербе и чувања, док је за само10 одсто заслужно чување. Због тога се код нас берба ради пробирно, у 2-3 наврата. Јабуке које имају мања оштећења одмах се у бокс палетама транспортују за индустријску прераду. Преостале количине ускладиште се у кућне хладњаче чији је капацитет укупно око 300 тона и углавном се продају на кванташким пијацама – каже Лончар.
Соларна електрана смањиће трошкове Задруге
Никола Котарац, директор ЗЗ „Воћар“ у Новом Сланкамену, истиче да без струке и науке нема ни напретка и као пример наводи сарадњу са проф. др Зораном Кесеровићем с Пољопривредног факултета у Новом Саду, за којег каже да је много утицао на развој воћарства у Новом Сланкамену и околини. Не изостаје ни правна и саветодавна помоћ Задружног савеза Војводине, као ни сарадња с локалном самоуправом и покрајинским институцијама.
-Захваљујући свима њима ЗЗ „Воћар“ започиње веома озбиљан пројекат изградње прве соларне електране на овим просторима. Пројектну документацију смо завршили и конкурисали за средства преко ИПАРД програма. Струја коју сада користимо за потребе хладњаче уопште није јефтина и очекујемо да ћемо већ наредне године имати електричну енергију из сопствене соларне електране. То значи и мање производне трошкове, па ћемо имати више за себе и за помоћ онима којима је потребна, вртићима и здравственим установама, на пример. Струја из соларних електрана, рецимо, у Норевешкој се држави продаје по девет пута вишој цени у односу на ону из електромреже, што код нас није тако регулисано. Ако у овој намери успемо, планирамо да купимо општинско и земљиште у приватном власништву и подигнемо још једну електрану већег капацитета и на тај начин остваримо значајну додатну вредност. Да бисмо обезбедили почетни капитал, користићемо повољне кредите и услуге Гаранцијског фонда Војводине. Рачуница показује да ће нам рата кредита бити мања од садашњег месечног рачуна за струју – објашњава Котарац.
Директор Никола Котарац најављује нови велики пројекат Задруге уз помоћ ИПАРД програма и покрајинских аграрних фондова: прву соларну електрану на овим просторима
Наш саговорник објашњава да калибратор и сортир машина, купљени недавно, омогућују овој задрузи да исти број радника спакује три пута више јабука и то у неколико врста амбалаже. Машина плодове одваја по грамажи и калибру, уз помоћ фотоћелија односно камера којих има 56, и на линији их избацује у складу са задатим параметрима.
Захваљујући сортиркама Задруга „Воћар“ постала је много озбиљнија на тржишту. Различити су купци, а самим тим и њихови захтеви. Примера ради, Руси у једном тренутку траже само паковање у дрвене гајбице. Слатке сорте, у које се убрајају Златни и Црвени делишес, Гала, клонови Јонаголда и Јонатана, воскирају се и најчешће пакују у картонску амбалажу типа саћа, што значи да се јабуке не додирују и да су исте величине. Неки купци узимају тел-кел робу и праве властита паковања, а неки опет желе да на сваком плоду буде залепљена декларација.
Још једна успешна година
Директор Задруге Никола Котарац истиче да је задруга прошлогодишњи род успела да прода у априлу и мају ове године по изузетно добрим ценама од 50 до 80 евроценти по килограму, а роба је, преко откупљивача, стигла на руско, румунско и домаће тржиште. Тада је задруга ангажовала више од 30 сезонских радника, увела их у легалне токове и они су радили на сортир машини. Како каже Котарац, имали су срећу да нико од сезонских радника и запослених, није оболео од ковид-19, јер би се у том случају ситуација окренула у супротном смеру. У Задрузи су задовољни јер су сав род из прошле године добро продали, чак нису имали толико робе колико су имали купаца.
-Ми, задругари, складиштимо искључиво наше воће. Могу да кажем да нас цена јабука коју смо могли добити у септембру уопште није занимала, и да наша роба још увек није за продају. Очекујемо да ћемо наше јабуке овогодишњег рода продавати априла и маја 2021. године – уверен је Котарац. – Уколико се не догоди ништа непредвиђено, надамо се доброј цени, чак већој од оне које смо постигли пролетос за род 2019. године. То значи од 60 до 80 евроценти. А, када се прва класа плаћа толико, онда ни цена друге класе не заостаје много. Купци ће бити исти, а треба знати да је јабука у Европи у великој мери измрзла, тако да је то наша прилика на тржишту.
Све до сада указује на то да ће ова производна година за сланкаменачке воћаре бити успешна. Али, да је стварно берићетна, моћи ће да кажу тек када сву продату робу наплате, каже такође Никола Котарац и додаје да успешно пословање Задруге доприноси даљем развоју. Садиће се нови воћњаци, улагаће се још више у противградне мреже и системе за наводњавање, бокс палете и слично. У том сегменту држава је кроз различите субвенције доста помогла воћаре, а све то вратиће се кроз додатну вредност, јер се многе фирме ослањају на примарне произвођаче. Профитираће произвођачи садница, стубова, заливних система, механизације, делова за хладњаче… и на крају држава. То је резултат воћарског рада и знања и још једне добре године.
Јасна Бајшански
