Пише: Андријана Глишић
Бамија, пореклом из Африке, пронашла је пут и до Србије, а неколико година узгајају је и повртари у околини Новог Сада. Породица Богданов из Ђурђева одлучила се за ову биљку пре пет година. Благодат је, кажу, вишеструка. Првенствено је препоручују као биљку која поспешује боље варење, а има велику примену и у кулинарству.
– Укус је сличан зеленишу и саветујем да се конзумира пре свега у свежем стању. Ваља је опрати, исецкати и јести као салату. Добро је и пропржити је на тигању у маслиновом уљу уз бели лук, а одлична је и комбинација бамије и меса. Има у себи слуз која је јако лековита, поспешује варење, скупља све токсине и прочишћава организам, посебно је добра за труднице – наводи Александар Богданов.
Берачи морају бити заштићени од гребања
Најпре је његова породица засадила ово поврће у мањој, затим су површину проширили на већу башту, а од првог дана је узгајају по принципима органске производње.
Прве године смо имали 50кг, затим 200кг у сезони, дошли смо и до 600-700кг и пре две године остварили две тоне на површини од 4.000 квадрата – каже.
Саде је тако што стављају три семена у једну кућицу, на размаку од једног метра између редова, уз метар одвојености и у самом реду. Сеје се крајем маја, почетком јуна, најбоље је када температура земљишта пређе 15 степени.
– Остави се да сазри, нарасте 15 до 20цм, биљка тада буде дебела и тврда, након тога је пустимо да се осуши и из ње вадимо семенке које остављамо за наредну годину. Ове године смо у јуну имали високу температуру, пре тога кишу, али је суша зауставила њен развој и због тога се бојим за будућност ове производње – забринут је Александар.
Стабло подсећа на сунцокретово, листови су велики, а сама биљка има длачице које гребу приликом брања, те кожа берача мора бити у потпуности заштићена. Морате бити обучени од главе до пете, саветује наш саговорник, скроз затворени.
– Лако се откине. Поломи се плод код корена, проблем је једино што то морамо да радимо у најтоплијем делу дана, јер је тада најсувља. Такође, не сме дуго стајати на сунцу, најбоље је одмах је одложити у кутије и однети у хлад како би могла да се проветрава – каже Богданов. – Уколико је дуже изложена сунцу, смежура се и постаје црна. Чим се убере, мора ићи на тамно место. Када је купите, можете је држати и у фрижидеру, али боље у некој чинији, него у кеси – саветује Богданов.
Будућност у извозу
Бамија воли топло време, али не екстремно високе температуре. Није подложна болестима, али је с времена на време нападају одређене штеточине.
– Имамо проблем с црвићима који се од године до године појаве у мањој или већој мери, пробуше је, поједу изнутра и она остане шупља – наводи воћар из Ђурђева.
За брање стиже у августу и сезона убирања плодова траје до почетка октобра. Овогодишњим приносом нису задовољни, али је квалитет, истичу, одличан. Достигла је четири, пет центиметара, једра је, лепа, зелене боје, по томе се види да је здрава.
Пласирају је на пијаци, продају на кућном прагу, а испоручују је и ресторанима. Како би је имали и у зимским месецима, део рода суше процесом лиофилизације, да би сачували здраве састојке. Будућност пласмана виде и у околним земљама, с обзиром на то да је, како кажу, веома популарна у Северној Македонији, Албанији и Грчкој, а заступљена је и у Азији, као и у Африци, одакле и потиче.
