Пише: Биљана Ненковић
Боквица је једна од најдоступнијих и најраспрострањенијих лековитих биљака. Сетимо је се углавном у пролеће, када бисмо да освежимо организам зеленишем, или када нам је потребно неко лековито природно средство. Набавка боквице подразумева одлазак у природу, тражење и брање. Али, могуће је расадити је и у дворишту, како би преко целе године била надохват руке. Овај посао не захтева претерано ангажовање, а лековита биљка нам је увек доступна.
Женска боквица (Plantago major) и мушка боквица (Plantago lanceolata) имају готово исто лековито својство, које је познато хиљадама година. Користили су их древни грчки и кинески доктори, а у средњовековним књигама о лековитом биљу та врло цењена биљка препоручивала се за неколико десетина болести. Чак се и потпуно здравим особама препоручује да је користе у исхрани, поготову с пролећа, како би се организам опоравио од дуге и исцрпљујуће зиме. Најлакши начин је додавати је салатама или цедити сок од листова.
Ублажава упале, јача имунитет
И мушка и женска боквица користе се у народној медицини као лосиони и напици за решавање проблема на кожи, посекотина, упале очију. Благо је средство за искашљавање. Слуз из боквице ублажава упале слузнице, па је изванредан лек против кашља и бронхитиса. Такође, може да олакша стање код астме, ларингитиса, фарингитиса и различитих алергијских реакција које изазивају проблеме са дисањем.
Боквица има и антибактеријско дејство, јер су нова истраживања показала да екстракт боквице делује против плућних инфекција. Употребљава се код катара горњих дисајних путева и код синдрома нервозних црева.
– Свежи сок препоручљив је и за пролећни умор, за чишћење крви и подстицање метаболизма. Захваљујући великој количини калијума делује и диуретички. Млади и нежни пролећни листови боквице, убрани у марту и априлу, могу да се употребљавају за супу, мешане салате или да се једноставно спремају као спанаћ. Укус куваних листова подсећа на вргање, а горчина се може уклонити потапањем уситњених листова у млакој води пола сата. Са старијих листова претходно треба скинути влакнасте жиле са доње стране. Наравно, одлична је комбинација меда и боквице, која је добра за гастритис и за јачање отпорности организма – каже Тома Ковачевић, пчелар из Крагујевца и креатор лековитих имуномешавина од меда.
У природу по здрав оброк
Мушка боквица је попут здравог пролећног поврћа. Једу се млади листови, набрани од марта до јуна. Додају се у супу, а најбоље их је мешати са другим лиснатим поврћем. У Немачкој ове листове прже на масти с јајима, шећером и циметом, а на Кавказу и Далеком истоку стављају их у супе. Листови се беру од јуна до октобра, по могућности пре него што биљке процветају. Након сваког кошења, боквица поновно нарасте. Треба их одмах употребити.
– Боквица буквално свуда расте, на пешчаним местима, ливадама, уз путеве, па чак и на крововима. Наш менталитет нам намеће да, када размишљамо о јестивим врстама биљака, углавном мислимо на оне које можемо сами да посејемо у башти или које можемо да купимо на пијаци. Ретки су они који ће заћи у шуму и на ливаду да уберу потпуно здраве биљке. А природа нам поклања много корисних биљака које само треба да уберемо. На жалост, брзи начин живота често не дозвољава тај луксуз одласка у природу по здрав оброк – додаје Тома.
Боквица је самоникла лисната биљка. Вероватно врло често пролазимо поред ње, а да је и не приметимо. Она расте у ниским травама, али не и у високом корову. Расте током целе године, па чак и по хладним времену. Током јесени развија семе, и то је прилика да се боквица расеје у башти, жардињери или саксији.
– Препорука је да бирате боквице из незагађеног подручја, које је удаљено од прометних путева. Уколико не можете да је препознате, увек можете да купите семе и да се упознате с њом, како бисте је касније препознали у природи. Ако одлучите да је посадите у саксији, довољно је да сипате најобичнији супстрат и да окруните семенке са гранчице, затрпате их слојем земље од 4 до 5 центиметара и залијете. И то је све. Биљке брзо расту, не захтевају посебну негу, јер је ипак реч о отпорном корову. Касније их можете пресадити у своју башту. На тај начин, у ћошку имања увек можете да имате драгоцену лековиту биљку. То је решење за све оне који не могу често да одлазе у природу и траже драгоцене дарове природе – каже пчелар Тома Ковачевић, који је иначе велики заговорник природне исхране.
Лековити сви делови биљке
Боквица се може посадити и у хладу, јер је врло толерантна на временске услове. Више воли влагу од суше, а једино тешко подноси кисела тресетна земљишта. У народу се највише цени и најчешће употребљава широколиста, крупна или женска боквица. Код нас расте двадесетак врста боквице. Нису отровне, ни шкодљиве. За време ратова и гладних година јео се млад лист, посебно од велике или женске боквице. Неке се од најдавнијих времена употребљавају као лек, много више у народу него у школској медицини, за лечење многих болести, а и као пролећна витаминска кура.
Лековити су сви делови биљке, од корена, лишћа до семена. Листови се сакупљају све док биљка цвета, а корен током целе године. Пре употребе треба консултовати лекара, јер постоје обољења код којих није препоручљиво коришћење боквице и њених препарата. Не препоручује се дуготрајна и претерана употреба ове биљке, јер може да доведе до згрушавања крви и тромбозе.
Боквица се може једноставно сачувати за зиму. Сакупљено лишће се добро опере, просуши и уклоне му се петељке. Лишће се рашири у танком слоју и суши на проветреном и сеновитом месту или се суши на температури 50 до 60°Ц. Осушен лист је без мириса и има горак укус. Добро ускладиштен може се чувати до 2 године. Корен се ископа и очисти, а потом суши нанизан на конац.
За бронхитис
Пола килограма свежих и добро опраних листова боквице самељите у машини за млевење меса или у мултипрактику. Добијени сок помешајте с килограмом меда и 50 грама уситњене смоле прополиса. Добро промешајте и оставите да одстоји три дана, уз повремено мешање дрвеном или пластичном кашиком. Узимајте овај еликсир три пута на дан по једну кашичицу десетак минута пре оброка. Овај еликсир препоручује се свима који пате од болести дисајних органа, бронхитиса и упале плућа. Користан је пушачима и свима који желе да очисте дисајне путеве.
Лековити сок од лишћа
Свеже цеђен сок лечи катар душника, дисајне путеве и црева, хроничне упале слузокоже дебелог црева и желуца и смањује киселост.
Сок се припрема од свежих листова које је потребно добро опрати и просушити. Листове треба самлети и из њих исцедити сок. Добијени сок се помеша с медом у односу 1:2. Меша се дрвеном или пластичном кашиком и чува у фрижидеру. Овај сок се узима 3 пута током дана: ујутро, поподне и увече и није препоручљиво пити га на празан желудац. Терапију користити највише 30 дана. Уз овај сок добро је пити и чај од кантариона и слатког корена.
Сируп од боквице
За ублажавање симптома и лечење прехладе и грипа може се користити сируп припремљен од свежих листова боквице и смеђег шећера. Овај сируп је одличан лек против болести грла и плућа. Сируп се припрема у стакленој посуди, у коју се наизменично слажу свежи листови, које смо претходно изгњечили и смеђи шећер. Ставити око три центиметра изгњеченог и сабијеног лишћа и слој посути смеђим шећером дебљине 1 центиметар. Слагати боквицу и шећер до врха посуде. Оставити преко ноћи да се слегне и сутра допунити посуду на исти начин. Посуду добро затворити и оставити на мрачно место. Најбоље би било посуду закопати у земљу. Након 3 месеца сируп је спреман за употребу. Потребно га је процедити, а по неким рецептима се може и прокувати, па тек онда употребљавати.
