Мраз у Србији угрожава процветало воће. Јабуке, крушке, трешње, воћари штите како најбоље знају. Неко палећи бале сламе, неко укључујући антифрост систем, шта ко има и чиме располаже. На плантажи јабука “ĆIRIĆ AGRO MĐŽ” D.O.O. у Тителу, при температури -2,9 степени, укључен је антифрост систем. О систему и начину његовог рада за Добро јутро говорио је, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић.
Антифрост систем
– Антифрост систем је један од најсигурнијих начина заштите воћњака од ниских температура и у фази цветања и у фази прецветавања. Плантаже у Србији, углавном јабуке, имају овај систем заштите. До сада га није било код коштичавих воћних врста, али полако се подиже и код трешње и код кајсије – рекао је Кесеровић, уз напомену да је код јабучастих воћних врста потребна велика количина воде да би систем радио.
– Код јабучастих воћних врста потребна је велика количина воде, потребна је акумулација, али код коштичавих воћних врста, с обзиром да се капљице веома ситнo распрсну по самим цветовима и заметнутим плодићима, може се користити вода из бунара – антифрост систем се укључује на одређеним температурама и тада се вода полако претвара у лед.
– Када се температура спусти до 0 или – 1 степен, укључује се антифрост систем и полако се вода претвара у лед. Приликом претварања воде у лед издваја се температура која греје цветове или те заметнуте плодиће и штити их од ниских температура – објаснио је професор, наводећи и грешку који воћари често праве.
– Оно што произвођачи греше је да одмах искључују антифрост систем, то је врло опасно. Може да дође до пада самог система, мора се полако наставити све док се лед не отопи ујутро до девет или десет сати – нагласио је професор Зоран Кесеровић.
Р.Д.Ј.
