Гљива Botrytis cinerea која проузрокује сиву трулеж, осим винове лозе заражава и пуно врста воћа и поврћа и углавном се развија на плодовима. Највеће штете прави у подручјима с влажном и топлом климом. У виноградима то је болест „високог стандарда“, тј. чешћа је у бујним шпалирима, док је у засадима старог, класичног узгоја уз колац, ређа. Паразит се врло рано насељава у гроздиће, одмах после цветања, али у том периоду гљива је обично сапрофит јер живи на мртвим, одбаченим остацима цветова – прашници, капице, који се, ако је лоше време, задржавају у гроздићима. То се не види, али гљива је у гроздићима који настављају да расту. Тек касније, када се они затворе, гљива постаје паразит и продире у петељке, петељчице и бобице. Пред зрење долази фаза „сиве“ плесни која се лако уочава, а тада је за заштиту обично касно.
Botrytis cinerea
Знаци заразе најлакше се откривају у време од шарка, па све до бербе. Код белих сорти се на бобицама појави пега светломрке, а у црвених сорти црвенкасте боје. На ластарима сива трулеж избељује кору, а она се разликује од коре коју је заразила гљива проузроковач екскориозе, због које ластари имају жућкасту боју.
Ипак, најкарактеристични симптоми су на бобицама, и то у време зрења грожђа. На њима се јавља сивомрка плесан, од које се покожица размекшава и лако скида. Паразит брзо обухвата цео грозд и прелази на суседни. У влажним условима, нападнуте бобице у потпуности прекрива сива, буђаста навлака. Оболели гроздови могу бити и слепљени. Захваћене бобице врло брзо пропадају, довољно је да прођу свега два-три дана од уочених знакова заразе. Ако у време заразе наступи суша, они се мумифицирају. Када је од шарка до бербе суво и лепо време, на зараженом грожђу може да се развије тзв. „племенита трулеж“. Оштећена покожица плода омогућава појачану транспирацију, што доводи до повећања концентрације шећера и појачане синтезе неких ароматичних материја. Код ове трулежи нема буђасте навлаке, бобице се мало сасушују, па гроздови имају изглед суварка. Од оваквог грожђа добија се квалитетно вино, док је од плеснивог грожђа вино без боје, лошег је укуса и квалитета.
Јача појава ботритиса у време сазревања грожђа значи да се није спречио развој гљиве, већ да је остала „прикривена” у бобицама. Други пут лоза се заштити у фази затварања гроздова, и то препаратом који није коришћен у првом третману. Треће третирање „пада“ на почетак шарка, а четврто на три до четири недеље пре бербе.
Виноградари се често жале на квалитет фунгицида, али не осврћу се на своје пропусте. И најбољи фунгицид неће имати одговарајуће деловање ако је техника прскања била лоша. Наиме, поред избора одговарајућег фунгицида, важно је да се препарат примени квалитетно, да се равномерно нанесе на све делове лозе. Квалитет прскања од пресудног је значаја за ефикасност у заштити. Веома је важно да се средство у што ситнијим капима распореди на биљне делове у виду танког филма без непокривених зона.
