Један од најлепших новогодишњих и божићних украса, које припрема сама природа, јесте Божићна звезда. Ово цвеће одузима дах својом црвеном бојом која зрачи топлином, али мало ко зна какво је његово значење и симболика. Осим за празнике, поклања се и онима који су рођени у децембру и посебна је декорација зимских венчања.
Пише: Биљана Ненковић
Легенда о Божићној звезди сеже до 14. века и потиче из Мексика, а део празничне традиције постала је три века касније. Предање говори да је сиромашна девојка по имену Пепита дошла да присуствује церемонији рођења Исуса по Грегоријанском календару. Како није имала довољно новца за поклон који се приносио Христу, скупила је биље поред пута и направила букет. Бринула је што више није могла да понуди Исусу и пожалила се рођаку. Он јој је одговорио да ће и најсиромашнији поклон, ако је предат с љубављу и чистог срца, бити прихваћен у Његовим очима. Сутрадан је букет од њеног самониклог биља чудом на врху добио ватреноцрвене цветове, по којима се и данас препознаје. Од тада је ова биљка у свету позната под називом „Flores de Noche Buena“ или „Цвеће свете ноћи“.
Ватреноцрвени симбол божићног празника
Звездасти облик црвеног лишћа повезује се с Витлејемском звездом, репатицом, која је у светој ноћи показала пут тројици краљева до новорођеног Исуса.
У свету је прихваћена као један од симбола божићног празника по Грегоријанском, а потом и по Јулијанском календару, иако је до хришћанског света дошла тек у 18. веку. У Мексику је узгајана стотинама година пре тога.
Према још једном веровању прастановника Централне Америке, ова биљка привлачан изглед дугује астечкој богињи, којој је због неузвраћене љубави препукло срце. Легенда каже да је из капљица њене крви израстао цвет ватреноцрвене боје, окружен тамнозеленим листићима. У старом Мексику млечнобели сок Божићне звезде употребљавао се да умањи сиптоме грознице или за припремање црвене и љубичасте боје за одећу, а Астеци су је сматрали симболом чистоће.
Цвета од октобра до фебруара
Божићна звезда је посебна, јер се у зимско доба ретко среће интензиван колорит код цвећа. Она је биљка из породице Euphorbiaceae. Ботаничко име добила је по Euphorbusu, доктору нумидијског краља Јубе који је, према предању, први употребио отрован сок Божићне звезде као лек. Још је зову и poinzecia по Роберту Поинзецу који је први донео ову биљку у Северну Америку. У природи расте као грм висине до 3 метра, а као саксијска биљка порасте на висину до 40-ак центиметара и знатно је гушћа.
Божићна звезда може да цвета од октобра до фебруара. Али, оно што ми називамо цветовима јесу у ствари листови или брактеје који окружују готово неприметну, малу цваст, састављену од зелених и жутих бобица. Брактеје могу бити црвене боје, али и розе, беле и жуте.
Улога овог обојеног лишћа на врху биљке је да различитим бојама привуку инсекте који је опрашују. Реч је о биљци кратког дана која захтева заливање једном недељно. Воли мекану, хумусну земљу, с мало песка. Не одговара јој директна сунчева светлост. Идеална темпетура за њу је од 12 до 25 степени. Да би биљка процветала, треба је око две недеље прекривати тамним платном или кутијом, јер у тој фази, ако има светлости, неће добити интензивно црвене листове.
После цветања, орезивање
После опадања црвених листова треба је пустити да мирује на нижој температури око 2 месеца, како би могла да цвета и наредне зиме. У овом периоду треба је слабо заливати. Када заврши са цветањем, гране треба орезати на трећину изнад места гранања. Резове посути сувим песком, како не би губила млечнобели сок, јер је то слаби.
Божићна звезда се најчешће гаји у црвеној боји, али постоје и други варијетети, попут белих, ружичастих и зелених цветова. Без обзира на боју, цветови Божићне звезде имају слична значења. Углавном симболизује успех, добро расположење и чистоћу. Најчешће се поклања за време празника као симбол успеха и среће.
Препорука је да се Божићна звезда стави поред новогодишње јелке, како би се у потпуности дочарала празнична атмосфера. Мање форме стављају се и на празничну трпезу, или на прозорске даске.
Ватрена, а нежна
Да би процветала баш крајем децембра, Божићну звезду већ у новембру треба држати у мрачној просторији и прекрити тамним платном или кутијом без рупица. У мраку треба да остане највећи део дана, око 16 сати. Током “мрачних дана” до биљке не сме да допре нимало светла, јер листови неће добити црвену, сомотну боју.
Када се појаве црвени цветови, биљка више не сме да се помера с места на коме се налази, јер ће одбацити све цветове и листове. Најбоље је да се постави у близини прозора или на неком другом светлом месту. Листови не смеју да додирују хладно прозорско окно, али ни радијатор, нити биљка сме да буде испод клима уређаја. Не сме да се налази на промаји, или крај прозора који се често отвара. У априлу може да се пресади у нову земљу, а у јуну може да се размножава из пелцера.
