Тикве, бундеве и мускатне тикве се на окућницама и у малим баштама гаје једне уз друге. У плодореду долазе на прво место, што значи да воле стајњак, а вреже су бујније у светлим и осунчаним баштама. Сеју се у кућице, размак диктира бујност биљке – 2 x 2, или 2 x 1 метар, у које се, ради штедње, унесе згорео стајњак преко кога се наспе слој земље и остави неколико дана да се слегне. Када се земљиште довољно загреје, у сваку кућицу се положе по две-три семенке. Чим биљке формирају прве праве листове, вишак се уклони и оставља се најразвијенија тиквица.
Бундеве и тикве добро реагују и на прихрану минералним ђубривима, посебно оним богатим калијумом. Пракса је показала да је најбоље набавити „вештак“ у коме је однос азота, фосфора и калијума 1:1:2,75. Половина ђубрива се уноси пред сетву, а остатак на почетку цветања.
Тредба знати да, када дође време бербе, плодове ваља редовно брати јер се тако подстиче заметање младих тиквица и повећава принос, а не смањује квалитет.
Тикве и бундеве нису јако осетљиве на паразите – изазиваче болести и штетне инсекте. Спорадично штету могу да им нанесу пламењача, пепелница и лисне ваши. Најчешће нема потребе за неком посебном заштитом, а ако се виде знаци болести, и њих ваља опрскати раствором препарата који се користи за заштиту другог поврћа у башти – парадајза, краставаца, кромпира…
Две тиквице уместо пијаце
За разлику од бундева, које формирају крупне плодове, тиквице дају много ситних и веома су погодне за урбане баште. Ваља их подупрети притком и усмерити да расту у висину. Осим што су корисне као поврће, тиквице су прилично декоративне на свакој тераси јер се током читаве вегетације оките атрактивним, крупним жутим цветовима. Њих не треба дирати ни мирисати јер привлаче пчеле. Плодови се могу брати чим нарасту 10 до 12 центиметара. Занимљиво је да, што се чешће беру, биљка брже формира нове, тако да свако ко има барем две биљке тиквице може да заборави на одлазак на пијацу. Траже редовно заливање и прихрану.
Пише: Светлана Мујановић
