Аутохтона сорта јагода „чачанска рана“ ретка је на српским њивама и скоро да је више нико и не гаји. Један од малобројних произвођача, Иван Лукић, из Доње Сабанте код Крагујевца, наследио је ову производњу од баке и деде и не помишља да је замени са неком другом сортом. Признаје да се са чачанском не може рачунати на огромне приносе и зараду, али због традиције не жели да се одрекне слатке, ситне и миришљаве јагоде. Да би повећао приходе, осмислио је и нови производ- јагоде у саксији.
Иван Лукић је средња генерација породице која је одана аутохтоној сорти јагода. Каже да је већина одустала од ове домаће сорте и прешла на италијанске и турске због већих приноса. Чачанска се у газдинству Лукића гаји скоро пола века и то из више разлога, али и на више различитих начина – на отвореном, у пластенику и у саксијама.
Чачанску рану су гајили моји бака и деда, затим моји родитељи, а ја наставио са своје троје деце. Некако сам емотивно везан за ову сорту, а ни приход није лош. Нисам се преоријентисао на увозне сорте, јер је ова врста веома отпорна. Не захтева никакав хемијски третман. Најважније је да има мирис и укус праве јагоде, какве памтимо из детињства и купци то знају да цене. Увозне сорте имају уједначене плодове и лепе су на око. Наше су ситније, али слађе и миришу. Зато су идеалне за слатко и џемове. Пласман на тржишту није никакав проблем, упркос конкуренцији са јагодама које изгледају као са фотографија – каже Иван Лукић.
Ова сорта није без мана, додаје овај произвођач. Род није сваке године исти и мора да се гледа у небо. Тим пре што јагоду углавном гаји на отвореном.Чачанскарана не воли претерано кишна пролећа, те су у таквим условима препоручује обавезно разређивање лисне масне и одстрањивање трулих плодова.
