Од када је у древна времена откривен, чај је постао неизоставни део начина живота различитих народа. За неке је представљао обичај, за неке симбол статуса, за неке уживање, за неке здравље. У хиљадама година дугој историји чаја, припрема и испијање представљају непрекидно трагање, комбиновање и испробавање.
Кина се сматра домовином чаја – првом земљом у којој се чај гајио и користио, а одатле се проширио по целом свету. Временом чај добија разнолику намену – употребљавао се као лек, храна, замена за алкохолна пића и на крају као топли напитак. У Србију су га донели Руси, а у моду код нас улази крајем деветнаестог века, када у градовима почиње обичај окупљања на чајанкама. О његовом великом угледу сведочи и то што су богате породице у периоду између два рата, на други дан крсне славе организовали тзв. чај у пет.
Чај је полако али сигурно постао омиљени напитак милиона људи широм света. Веома је прихваћен због његових умирујућих ефеката, а користи се и за чишћење организма или као превентива разним болестима. Неке врсте чаја могу да ојачају имунитет, друге да повећају плодност, умире болове у стомаку или имају успављујуће дејство. Познати су и чајеви који се препоручују за смањење телесне тежине, као и за побољшање изгледа коже.
Као освежавајуће пиће које има лековита својства, у свету се пије неупоредиво више него кафа. Чајеви хидрирају попут воде, али садрже и додатни бонус – антиоксиданте. Људи који ујутру попију чај уместо кафе смиренији су и читавог дана концентрисанији. У ствари, не постоји доба дана које није добро за чај.
Од када је у древна времена откривен, постао је неизоставни део начина живота различитих народа. За неке је представљао обичај, за неке симбол статуса, за неке уживање, за неке здравље. У хиљадама година дугој историји чаја, припрема и испијање представљају непрекидно трагање, комбиновање и испробавање. И свака шољица чаја данас је јединствена управо због начина на који се спрема, шоље у коју се сипа, уживања онога који ће га попити… И зато је обојена посебном аромомом, топлином и мирисом за сваки тренутак вашег дана.
За уживање у шољи чаја данас више не постоје правила. Откријте шта је ваш начин. И потражите посебно место. Можда ћете пожелети да се у снежним зимским данима и ноћима ушушкате у омиљеној фотељи са топлом шољицом опуштајућег чаја од хибискуса. Или ћете вреле летње дане освежавати леденим чајем од листића нане на тераси са погледом на море. Можда ћете утоплити кишно поподне нежном аромом камилице, или дочекати ноћ уз заводљиву мешавину листића зеленог чаја и латица јасмина… Истражите, спајајте најразноврсније дивне укусе, у складу са својим жељама и потребама. И – магија је ту!
Да би се правилно искористила сва благотворна својства појединих врста чајева, потребно је знати како се припремају и када користе.
Чај нам помаже да успешније савладамо духовне и физичке напоре. Он је помоћ приликом опуштања, даје нам енергију и здравље, средство је за уживање, у дружењу и разоноди. Пијење чаја сматра се финим култивисаним уживањем. Препоручује се да се чај пије стално и свакодневно:
•чај ујутро буди, освежава дах и мисли, подржава креативност и подстиче вољу (црни и зелени чај, шипак, воћни чајеви);
•чај у подне опушта, обнавља и чисти организам, олакшава пробаву, посебно тешко сварљиве хране, враћа организму воду (маштовите биљне мешавине, воћни чајеви, чајни коктели, на свој начин припремљени домаћи ледени чајеви…);
•чај увече опушта од напора дана, умирује, успављује, даје осећај мира и задовољства, олакшава пробаву и осигурава бољи и мирнији сан (биљни чајеви: метвица, камилица, матичњак, или чајне мешавине);
•чај зими греје, опушта, испуњава дуге вечери, побуђује вољу, даје енергију;
•чај лети освежава, смањује знојење, осигурава организму довољне количине воде, витамина и осталих микроелемената, чисти организам од токсина, подиже енергију…
