Proizvodnja svinja jedna je od najznačajnijih privrednih grana, posebno u sistemu „od polja do stola“. Farmer je uposlen svih 365 dana u godini, i to značajno više nego građevinski sektor, na primer. Profit po životinji ili kilogramu žive vage uvećava se proporcionalno činjenici da li se proizvodi polutrajni ili trajni proizvod. Indeks obrta kapitala na godišnjem nivou za prasilište iznosi 2,0 – 2,5 puta, za odgajalište 6,0 – 8,0 puta, a za tovilište 3,0 – 3,5 puta.
Znanje umesto navika, promene i inovacije umesto tradicionalizma, samo su neki od zahteva koji sa sobom nosi savremeni pristup upravljačkoj delatnosti. Iz analize Nord-Vest berze na osnovu šest godina, vidljivo je da cena prasadi ima ciklična kretanja i da će 2020. i početak 2021. godine biti vrlo neizvestan po pitanju otkupne cene prasadi za tov, kažu u kompaniji SANO. Trenutna cena od 27 evra po grlu je najniža u poslednjih šest godina, ali je u 2020. godini zabeležena i najviša cena prasadi za tov od 83 evra po grlu. Takođe, varijabilnost raspona između najniže i najviše cene u 2020. godini bila je najveća u odnosu na svih šest godina. Početkom sepetembra pojava afričke kuge svinja u Nemačkoj oborila je cenu prasadi za 30% jer Nemačka do daljeg ima zabranu izvoza svinja na tržište Kine i Japana, pa je nastupila velika ponuda prasadi na EU tržištu, što je očekivano dovelo do snažnog pada cene živih svinja na tržištu EU.
Farma je farbrika za proizvodnju prasadi (mala ili velika), gde je udeo menadžmenta u konačnom rezultatu u granicama 70–80%. Treba znati da ovaj oblik proizvodnje nije visokoakumulativan, nema visoku ekonomsku vrednost po grlu, a i obrt kapitala nije dovoljno visok. Zato farmeri treba da rade dugoročne proizvodne strategije, temeljene na konkretnim činjenicama, kažu u SANO.
Potrebno je kontinuirano raditi na povećanju proizvodnje domaće sirovine za preradu, svako na svojoj farmi, jer se procenjuje da je trenutni indeks samodovoljnosti u Srbiji za svinjsko meso tek 40%. Svinjarsku proizvodnju karakteriše cikličnost i u špicama rasta ponude i potražnje cene izrazito fluktuiraju, što rezultira razdobljima dispariteta cena, a time posledično i proizvodnih gubitaka. Na tržištu Slovenije, Hrvatske i Srbije nema dovoljnog broja prasadi za tov, jer je domaća proizvodnja zamrla. Isto tako, ova domaća proizvodnja prasadi takođe treba da bude usklađena s potrebama prerađivačke industrije – u proizvodnji treba da se koriste moderni genotipovi ženskih linija, kao i vrhunski terminalni nerasti koji će osigurati kvalitet na samoj liniji klanja.
Proizvodnja prasadi se ne sme prepustiti slučaju nego je nužno sistemsko planiranje i podizanje proizvodnje. Kriza zbog pandemije koronavirusa ukazala je na nužnost povećanja domaće proizvodnje u svakom njenom segmentu. Zato je važno potražiti pomoć konsultanata, što ova kompanija nudi svojim klijentima, a usluge objedinjuju ishranu, tehnologiju, menadžment i genetiku.
