За многе здравствене проблеме, народни лекари често препоручују честославицу (Veronica officinalis). Не без разлога, јер су ову биљку изузетно ценили још у старом Риму као темељни лек за све болести, а нарочито за повреде. Када су Римљани запосели север Европе и тамо открили честославицу, назвали су је „леком света“. Њене моћи су се брзо прославиле и чак ушле у пословицу. Уколико би Римљанин хтео да ода признање и похвали неког човека, рекао би за њега да „има толико добрих особина, као цењена трава вероника“.
Од давних времена је сматрана универзалним леком. Коришћена је као једна од највреднијих лековитих биљака код болести плућа, јетре, слезине, бубрега, бешике, желуца, главобоље узроковане мигреном, нагомилавања отровних материја у телу, као чај за гргољење у случају упале усне шупљине и грла, те за олакшавање хроничних кожних болести.
Расте по ливадама, шумама…
Успева у Европи и западној Азији, на Кавказу, а у САД је натурализована. Расте по чистинама, у бројним шумама, на пољима, по ливадама. Воли кисела, неутрална и базна, каменито-песковита или иловичаста земљишта. Бира сунчана места с добро дренираним тлом. Свежа биљка је благо ароматична, но након сушења губи мирис. Укус је топао, горкаст и помало опор. Због плавичастих цветова чије латице на додир лако отпадају, зову је и „мушка верност“.
Листови се сакупљају у лето и суше за даљу употребу. Доњи делови биљке садрже само незнатне количине лековитих материја, па их је најбоље одстранити. Честославица садржи многе лековите материје – танине, горке материје, гликозид аукубин, амигдалин, саликозид, нешто етарског уља, сапонине, флавоноиде, органске киселине, минерале, трагове алкалоида и глукозид.
Честославица је у народној медицини омиљено средство против скоро свих болести, па је називају биљка за све. Користи се као астингент (средство које узрокује стезање меканих ткива у организму), диуретик, експекторанс и стомахик. Врло је делотворна у лечењу дисајних органа. Она јача ослабљена плућа, лечи бронхитис, смањује кашаљ и надражај на кашаљ, омекшава слуз, зауставља избацивање крви из плућа. Делотворна је против дуготрајног катара плућа. Неки сматрају да се инфузија суве биљке користи у случајевима кашља и катара јер снабдева тело великом количином витамина и минерала.
Антибиотик и антиоксиданс
Честославица поспешује протицање жучи и рад бубрега. Чисти бубреге, бешику, јетру и слезину, лечи крв у мокраћи, појачава знојење, користи се против песка у мокраћи, помаже код реуме, артритиса и гихта. Има антимикробна својства и делује као антиоксидант. Средство је за чишћење крви, чисти крвне жиле од наслага холестерола, корисна је за олакшавање напада врућине у менопаузи.
Недавне студије су показале да чај од честославице може бити користан као превентивни третман код чира желуца. Помаже против сметњи у желуцу и цревима, делотворна је против дијареје. Такође се може користити за справљање биљних мелема за третирање хроничних кожних обољења. Њоме се лечи свраб коже старијих људи, екцеми, ране, чиреви, а уз то отклања вртоглавицу и лечи нервозу и главобољу.
Саставни је део чајева за наведене болести. Свежи листови суше се за припему чаја. Инфузија се припрема на начин на који и чај, али је у овом случају количина суве биљке знатно већа и знатно дуже потопљена у води, па је и количина корисних материја много већа.
Такође, психички премореним особама умањује нервозу. Само шољица чаја увече пред спавање довољна је за улазак у дубок и окрепљујући сан. Помешана са кореном целера помаже код нервних болести и меланхолије. Отклања вртоглавицу и јача памћење. Чај од честославице је делотворан и против жутице.
Р.Д.Ј.
