Букети црвених чили папричица за украс и да се њима гурманлуци добро зачине, зелене фефероне и специјалитети зимнице од папричица, па још бундеве, наранџасте и слатке за посластице – асортиман су производа пољопривредног газдинства Илоне и Тибора Бубоша у Купусини, месту у срцу Бачке. Боје ових плодова јесу јарке, као на семафору, али су се уз уложени труд показале као добитна комбинација. Диплома саобраћајног техничара Тибору никада није затребала јер се уместо запослења у струци определио за производњу поврћа, око којег има много посла, а уз оригиналну идеју, додатни труд и пласман кроз производе домаће радиности – доноси и бољу зараду.
Тај најуноснији производ Бубоша су управо букети од чили папричица, у виду бидермајера, а лепши од најатрактивнијег цвећа. Из кућне мануфактуре Бубоша, поред букета у виду бидермајера, излази и жестоко љути туцани чили зачин, али и низ других исто тако жестоко љутих производа домаће радиности.
Машта без граница
– Када сам пре неколико година себи направила један букет од црвених папричица, свима који су га видели веома се допао. Почела сам касније да их поклањам драгим пријатељима, а пошто сам видела да се многима допадају, решила сам да их правим и продајем. Букете правим од свежих папричица, али исто тако су лепи и од сушених плодова чилија – вели Илона.
Машти и креативности нема граница и у прављењу украсних букета, па је Илонин најновији производ букет црвених папричица обогаћен главицама белог лука, такође из сопствене производње.
Штанд породице Бубош окићен мноштвом букета црвених чили папричица одмах привуче пажњу посетилаца на пијацама и етно-приредбама.
– Букете чили папричица жене купују и воле као украс, а мушкарци онда, када затреба, једном маленом папричицом из букета зачине пун бограч паприкаша – вели Илона Бубош.
Она се специјализовала за прављење букета од љутих папричица, у којима се нађе око 200 црвених плодова. Црвени букети љутих папричица траженији су у иностранству, па их породица Бубош отпрема поштом за Хрватску, Мађарску, па и даље преко Атлантика, до Канаде и дургих земаља где има наших људи у дијаспори, па воле да живот у туђини зачине папричицама из завичаја.
На нашем тржишту већи букети чили папричица слабије се продају, јер народ нема новца да их купи ни по сниженој цени, али у испоруци ван земље продају се за 10 евра, сазнајемо од Илоне.
Поклон, украс и сећање на завичај
Букет чили папричица већ на први поглед изгледа једноставно и лепо, али ипак њихово прављење захтева времена, а и тај труд ваља бар скромно наплатити. Из иностранства букете највише поручују и купују наши људи из дијаспоре, када у време празника дођу у завичај, па им је то практична и лепа успомена, а понесу их и да обрадују познанике.
Домаћи купци, спрам стандарда, радије се опредељују за јефтиније букете у којима је мање папричица. Међутим, има и прилика када цена није у питању. Дешава се да букети чили папричица у шали добро дођу као рођендански поклони, али у комбинацији са белом јутом – и као бидермајери за невесте.
– Осим што је декоративан, букет је и практичан, јер у сваком тренутку ко жели и ко воли може да папричицу из букета стави у паприкаш или свој тањир, уколико је љубитељ јаких зачина, а таквих гурмана на нашим просторима и те како има – додаје Илона. Она и Тибор немају широк асортиман производа јер на невеликој њиви узгајају само оно што може боље да се уновчи на тржишту. У ту сетвену структуру се уклапају чили и друге папричице, које узгајају на око пола јутра.
Илона и Тибор кажу да стабилне приносе папричица остварују захваљујући наводњавању усева. Добри познаваоци повртарства знају да у производњи свих врста паприке, па и ове, има много посла. Потребно је произвести расад, посадити га на њиви и неговати током пролећа и лета, да би плодови били здрави и квалитетени. У овом случају, они и након сушења морају бити погодни за декоративне намене. Из сопствене производње породица Бубош оставља семе, а оно што не заврши у Илониним прекрасним букетима, нађе се у љутим прерађевинама.
Добра зарада са скромне парцеле
– Производња чилија, прављење украсних букета и других производа од љутих папричица је мој хоби и моје задовољство, којим већ годинама допуњујем кућни буџет. Тешко да бих од неког другог усева могла зарадити више новаца, са тог малог парчета земљишта, а уједно радити нешто што заиста волим и у чему уживам – каже Илона Бубош.
Нешто папричица заврши у разним љутим прерађевина налик ајвару, или се киселе и флаширају, тако да гурмани могу њима да добро зачине своје специјалитете.
– Посвећени смо овоме већ годинама, имамо један круг муштерија којима можемо продати оно што произведемо. У последње време, како ми кажу, жене користе чили папричице за справљање крема за козметичку употребу, јер није непознато да се паприка користи у козметици – сазнајемо још од Тибора. Додаје да део свог времена, док Илона аранжира букете, посвећује узгоју бундева. То је други њихов успешан и уносан посао.
Колумбово откриће, италијанска “винагра”
Прадомовина љутих папричица је Јужна Америка, где су их од давнина користили као зачин. Кристофор Колумбо, 1493. године, први пут у свом дневнику са другог путовања у Нови свет, помиње паприку. Записао је да на острву Хаити саде неку биљку љућег укуса од бибера. Семе паприке из Америке је са собом донео Колумбов лекар на палуби брода „Санта Марија” и дао је на поклон шпанској краљици Изабели од Кастиље. Она се много обрадовала и засадила је паприку у врту не као зачинску, него као егзотичну биљку. Касније су Европљани почели да узгајају паприку као зачинску биљку, најпре на Иберијском полуострву, одакле се проширила и у наше крајеве.
Чили има изузузетну љутину, двадесетак пута љући је од обичне љуте паприке. Љутину му даје капсаицин, за који се показало да снижава ниво холестерола и триглицерида у крви, јача имунитет, али и има антибактеријска и друга својства. Тврди се да капсаицин из љутих папричица има и афродизијачка својства, па у Италији, у комбинацији са вином, справљају десертни напитак популарно назван “винагра”.
Сомборци воле бундевару
На истој тезги поред чили папричица и прерађевина, за које се специјализовала Илона, у понуди су „тамбурице“ и друге сорте бундева за колаче, без којих је незамислива бундевара, али и друге посластице.
– Узгајам десет сорти бундева на површини од четири до пет катастарских јутара. Заступљене су новије и старе сорте које се користе за колаче и друга јела, али имамо и украсних бундевица. У Купусини и околини једини сам се посветио производњи бундева на велико, док већи број произвођача бундеве узгаја на мало. Већ више од две деценије се бавим бундевама и уверио сам се да вреди, а вреди и уложени труд око папричица – истиче Тибор Бубош.
Сав род бундеве прода се на пијацама у Сомбору, па Тибор по томе закључује да Сомборци воле бундевару. Каже да на почетку сезоне када је понуда већа цена бундева буде мало нижа, али од новогодишњих празника па све до маја цена им расте.
М. Митровић
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
