Пише: Весна Савић
Развијене земље Европе, па и многе у свету, све више се удаљавају од модела линеарне економије и окрећу новом – циркуларном моделу, где се на отпад гледа као на нови производ. То значи да се крилатица „узми – направи – одложи“ претворила у кружницу – од производње, расподеле, потрошње, поновне употребе и рециклаже, опет се стиже до производње. Србија покушава да и даље доминантну, линеарну економију истисне и уведе, како то стручњаци наводе, супарнички концепт привређивања у којем се, уместо кретања материје и енергије у једном смеру заступа њихово кружно – циркуларно- кретање. Циркуларна економија препознаје се и као стратешки правац развоја Србије.
Вишеструке су и бројне користи циркуларне економије по коме се у отпад гледа као нови производ, а не ђубре којег се треба решити. Основни извор економског раста који обезбеђује циркуларна економија јесте што већа поновна употреба материјала из производа који су завршили свој „животни циклус” и што мање коришћење нових ресурса. Укратко, циркуларна економија подразумева кружење материјала и његову поновну употребу, чиме се истовремено користи и драстично мање енергије и воде, у неким случајевима и преко 90 процената.
Шта казује нова национална стратегија
Србија тренутно покушава, како је то сликовито илустровао Слободан Перовић из Министарства заштите животне средине, да промени стара схватања по којима „земљу нисмо наследили од наших предака, већ позајмили од наше деце и тако морамо да размишљамо”. То се односи и на воду, ваздух и друге ресурсе. Стога, сваки концепт развоја има алтернативу, али циркуларна економија нема.
– Морамо да имамо свест о томе како користимо наше ресурсе. Држава треба да покрене, контролише и, ако треба, и санкционише, а привреда да изнесе тај посао – сматра Перовић.
Један од важних докумената за остварење савремене визије развоја требало би да буде и нова национална стратегија одрживог развоја за Републику Србију, која чека на усвајање и у којој су дате смернице за даље деловање у области одрживог развоја. Стара је донета још 2008. и важила је до пре четири године. Могуће правце развоја даје и дугорочна стратегија у области заштите животне средине, која подразумева побољшање квалитета живота становништва, осигуравањем жељених услова животне средине и очувањем природе, засноване на одрживом управљању својим окружењем.
Европа производи секундарне сировине и енергију
Тематска стратегија ЕУ о отпаду, има за циљ спречавање настајања отпада (zero waste – нулти отпад), као и коришћење отпада као ресурса, пре свега за добијање секундарних сировина и енергије. С друге стране, упозорава се на то да интерно тржиште мора олакшати рециклажу и поновну употребу, уз постављање високих стандарда заштите животне средине. Као предуслов достизања наведених циљева, потребно је модернизовати постојећи регулаторни оквир који се огледа кроз увођење анализе животног циклуса у политику управљања и поједностављење и појашњење законодавства о отпаду.
Европски парламент је у оквиру свог законодавног пакета о циркуларној економији још марта 2017. усвојио нове циљеве до 2030. Овим циљевима планирано је рециклирање 70 одсто отпада, смањење отпада хране за 50 посто и депоновање само 5 процената укупног отпада.
Спровођење политике заштите животне средине заснива се на принципу предострожности и принципу превенције. Наиме, свака активност на заштити животне средине мора бити планирана и спроведена на начин да проузрокује најмању могућу промену и да представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи и здравље животиња, смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и употреби. Практично, циркуларна економија представља „инструмент” за остварење циљева одрживог развоја и подразумева дугорочно улагање у сировинску и енергетску ефикасност, уз смањење штетних емисија, замену фосилних горива обновљивим изворима и производњу и трговину одрживим производима.
Бацамо евре и трујемо природу
Препоруке које су усвојене на водећим привредним форумима у Србији пренете су локалним заједницама, представницима индустрије и грађанима како би, у складу са својим могућностима, усвојили и применили моделе одрживе производње и одрживе потрошње.
Пред српском привредом није лак задатак. Као последица дугогодишњег привређивања, заснованог на линеарној економији, Србија има по неким подацима 2.300, а по другима чак 3.500 па и више дивљих сметлишта и недовољно санитарних регионалних депонија. Рециклира се само три одсто, а по некима 5 до 7 процената отпада. Рачуница каже да се, на годишњем нивоу, материјал у вредности од 50 милиона евра одлаже, могли би рећи и баца, на несанитарне депоније.
Др Дуња Прокић, ванредни професор на Факултету заштите животне средине Универзитета Едуконс, подсећа на то да би на сваких 200.000 становника у Србији требало да се изгради по једна регионална санитарна депонија, јер тако предвиђа Стратегија управљања отпадом, али се то по правилу не чини. За разлику од дивљих, ове санитарне су направљене тако да не попуштају штетне материје у окружење и штите животну средину, али се брзо пуне, јер нема добре селекције отпада.
– Велики проблеми у области управљања отпадом јесу недовољна и неадекватна инфраструктура за третман и одлагање отпада, заједничко одлагање комуналног и опасног отпада из домаћинстава, недостатак података о саставу и токовима отпада, непостојање постројења за складиштење, третман и одлагање опасног отпада, као и загађење земљишта, површинских и подземних вода. За разлику од законског оквира за управљање отпадом које је последњих година значајно унапређено, област земљишта у Србији законски је недовољно уређена и земљиште је још увек релативно занемарен природни ресурс – каже др Дуња Прокић.
Већи проблеми у пракси, него у законима
Република Србија прати процесе примене циркуларне економије у ЕУ, како би нови законодавни пакет Уније о циркуларној економији уградила у домаће законодавство. Приступило се изменама и допунама закона из области заштите животне средине, укључујући и допуне Закона о управљању отпадом, али је део послова у законодавној регулативи пореметила пандемија коронавируса. Ваљало би убрзати и доношење нове Стратегије управљања отпадом, јер је садашњој истекла важност.
Представници ЕУ и фирми које су увелико овладале циркуларним моделом привређивања, тврде да управљање отпадом, какво имамо данас, игра централну улогу у циркуларној привреди. Оно је усмерено на превенцију, припрему за поновну употребу, рециклажу и производњу енергије, све до одлагања, на пример на депонијама. С обзиром на то како се тренутно управља отпадом у ЕУ, то може да доведе до високе стопе рециклирања или у неефикасном систему до значајних економских губитака.
Промовисање циркуларне економије за компаније које послују у Србији није само кључ успешне интеграције Србије у ЕУ, већ и прилика за иновације, ефикасно коришћење ресурса, учешће у истраживачким и финансијским програмима.
Процене које су изнете у Европској унији говоре да концепт циркуларне економије може до 2030. да повећа привредни потенцијал земаља Уније за 1,8 трилиона евра. Сматра се да 10.000 тона отпада може да отвори једно радно место ако се спаљује, шест радних места ако се одлаже, 36 радних места ако се рециклира, а 296 нових радних места ако се отпад поново користи. Процењује се да у Србији може да се отвори 30.000 нових радних места увођењем циркуларне економије.
У извештају, Комисије за проширење ЕУ за Србију, који се односи на 2021. годину, речено је да је Србија постигла добар ниво усклађености с правним тековинама ЕУ, када је реч о управљању отпадом, али је спровођење правних прописа и даље у раној фази. Србија је, уз финансијску помоћ ЕУ, израдила Националну стратегију управљања отпадом и Националну стратегију управљања отпадним муљем. У поступку усвајања су од 2019. године. Правилник о поступању с уређајима и отпадом који садржи полихлоровани бифенил (PCB), који је тренутно у поступку усвајања, у потпуности ће пренети релевантну директиву ЕУ у национално право. Србија је наставила с трајним одлагањем историјског опасног отпада. Треба израдити додатне економске инструменте за посебне токове отпада. Удео рециклираног отпада у укупном управљању отпадом остао је мали, нпр. удео комуналног отпада је 3 процента. Србија треба да удвостручи напоре да се неусловне депоније брже затворе, као и да улаже у смањење количине, разврставање и рециклажу отпада. Корак у том правцу је ремедијација депоније у Београду и изградња постројења за искоришћавање комуналног отпада у енергетске сврхе током 2020. године.
Нордијска искуства и подршка за Србију
Амбасаде Данске, Финске Норвешке и Шведске, уз подршку Нордијског савета министара, током септембра и октобра реализовале су пројекат ”Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства”. Намера амбасада нордијских земаља била је да подрже Србију у наставку спровођења принципа циркуларне економије, да поделе искуства својих земаља и подигну свест локалних партнера о важности и користима примене циркуларне економије, која утиче како на сваког појединца, тако и на друштво у целини.
Промена ка зеленијој будућности је неопходна, рекли су организатори пројекта, и прелазак с линеарне на циркуларну економију од виталног је значаја за њено постизање. Циркуларна економија штеди ресурсе, смањује загађење, промовише иновације, смањује цену производње и отвара нова радна места. Борба против климатских промена и промовисање климатски неутралног раста постало је политичко питање број један у Европи. Као пионири одрживог развоја и циркуларне економије, нордијске земље у потпуности деле визију Европске комисије о Европском зеленом договору и зеленијем, нетоксичном и ефикаснијем процесу производње. Кроз неколико радионица током септембра и октобра у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду на тему циркуларне економије, стручњаци из нордијских земаља приказали су примере добре праксе и указали на важност и бенефите циркуларне економије.
Говорећи о значају циркуларне економије, амбасадор Финске у Србији Њ. Е. Кимо Лахдевирта рекао је да је циркуларна економија подједнако важна и за заштиту животне средине, као и за ”новчаник”.
Кључни актери у овој области, укључујући пословни сектор и грађане, морају разумети како функционише циркуларна економија, како би били део преласка са линеарне на циркуларну економију. Треба имати на уму да отпад једне индустрије може бити сировина за другу индустрију – нагласио је амбасадор Финске у Београду.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је истакао је да циркуларна економија некоме звучи логично, некоме рогобатно, а у ствари, све је једноставно. Отпад треба да посматрамо као предност и да га користимо као економски потенцијал. Морамо мењати навике и размишљања, то је наша обавеза према новим генерацијама, истакао је Вучевић.
Беч се греје на отпад
У развијеним земљама запада рециклира се око 20 одсто отпада, а други део буде спаљен. У Бечу, на пример, четири или пет топлана ради на комунални отпад и тиме греју одређене делове града, а мали део се одлаже на депоније. Када се помињу навике и свест становништва о потреби селектовања отпада, стиче се утисак да и код нас има помака.
– Ми смо посматрали примере из Новог Сада. Било је неколико пилот пројеката примарне селекције и увек могу да кажем да људи, када им се то омогући, придржавају се прописаног. Али, чим уместо два дође један камион који то одвози, изгубе поверење и помисле да су преварени. Моја процена је да је око 70 одсто људи спремно да ради ту примарну селекцију, али треба бити доследан. Ако се едукација ради по школама, и ако се деци тако нешто објасни, и ако тај контејнер у дворишту нико никад не празни, онда то нема смисла – потврђује наш саговорник.
Бечеј корак испред других
У Привредној комори Србије постоји центар за ЦЕ, а Привредна комора Војводине је и пре корона периода проценила да слично тело које би се бавило проблемима циркуларне економије ваља организовати и у Војводини. То је Савет за ЦЕ, састављен од представника индустрије које се баве рециклажом пет амбалаже и представника комуналних институција које су доста урадиле на плану управљања отпадом, а ту су и представници општине Бечеј која је добар пример како се уз добру вољу и организацију обавља сакупљање, селектовање отпада и припрема за нови производ.
– Без обзира на ствари које су се дешавале у последње две године, ми смо се добро организовали и успели да на неколико догађаја добијемо слику у тој области. Пре свега мислим на Конференцију о комуналном отпаду. Обишли смо све регионалне депоније комуналног отпада и сазнали у којој фази се налазе. Било је представника пет оваквих депонија из Војводини који су представили своје програме, а били су и представници Новог Сада, где се таква депонија тек планира – каже мр Зоран Трповски, секретар Удружења индустрије у Привредној комори Војводине.
По оном што се видело и снимило, Нови Сад помало касни у овом послу и тек 2023. и 2024. године предвиђа изградњу регионалне депоније. По оцени Трповског, то није добро јер је Нови Сад центар, а тиме и место где се генерише највише отпада. По неким подацима од 110 дивљих депонија у Војводини, у новосадској општини је чак 11, само за три мање од Сремске Митровице која носи неславни рекорд у том погледу. Потом следе Шид са 9, Вршац са 8 и, с ретким изузецима, готово свака општина има своје дивље сметлиште.
