САВКА СТЕФАНОВИЋ У СВОМ ДРУГОМ ВЕКУ
У кругу породице и пријатеља Савка Стефановић из Трњана код Алексинца поносно је започела други век свог битисања. Окружена љубављу и поштовањем, лако подноси терет година које су јој донеле много среће, али и туге када су јој преминуле ћерке Мирјана и Драгица. Ипак, верује да је живот леп и свима жели да дочекају њене године.
У лепо уређеном сеоском домаћинству дочекује нас старица са осмехом девојчице. Помаже се штапом, али још увек барата метлом и мотичицом и жељно ишчекује право пролеће да се посвети свом рају – ружама и мушкатлама.
– Човек мора да ради, то га држи у животу. Не могу да замислим да не изађем у дворишту и будем од користи. Нико то од мене не тражи нити очекује али мени је лепо – каже Савка која је већ 22 године у пензији коју је наследила после смрти супруга Живомира.
Она је била и остала домаћица, стуб породице, неко ко је свима био подршка и заштита. Зато сада поносно прича о своја 3 унука, 6 праунука и 4 чукунунука, а са сетом о својим ђеркама.
– Не знам да ли су ове године благослов или казна, али силом не могу у гроб. Није мој живот био лак, али сам га ја лако живела, нигде нисам журила и о никога се нисам огрешила. Никада нисам отишла на починак без молитве. Више се не молим за себе него за здравље и мир мојих најближих и оних који нам желе добро – открива нам своју рутину наша саговорница.
Додаје да јој је одувек здрав сан био на првом месту. Воли да лепо одспава, није раноранилац, а угоди себи и поподневном дремком.
– Старији и млађи брат су се школовали – наставља са сетом – а мене родитељи удали и то за онога кога нисам волела. Била сам тако несрећна због тога, али није било говора да се супроставим. Ипак, имала сам среће, јер је Живомир био добар и стрпљив човек и зато сам га заволела и проживели смо лепе године. Разумели смо једно друго и то нас је држало заједно. Није било лако, дошли смо на ледину и сазидали кућу, одгајали ћерке, школовали, чували унуке…
Савка своје навике никада није мењала. Не крије да је гурман и да пуши од своје 12-te године. Ракија пред ручак “да јој отвори апетит”, а кад су празници воли грејану ракију. Њени укућани хвале је као куварицу и веле да нема бољег мајстора за пите и крофне, али и за старинска јела. Рецепте је брижљиво пренела наследницима.
Нешто ми се коса проредила у последње време, али се трудим да буде уредна. Од како знам за себе умивам се сапуном, а “нивеа” крема је једино што моје лице признаје – описује нам своју једноставну рутину за лепоту, а изгледа као да је барем 20 година млађа.
Слатко од лубеница
Савка је редовно сваке године правила слатко од сваког воћа, а омиљено јој је било слатко од лубеница. Кора од лубенице се очисти и изреже у коцкице, а затим се кува у девет вода. Да се не би забројала, после сваке туре кувања стављала је зрно пасуља. Ушпиновала би 1,2 килограма шећера на килограм очишћених лубеница и кувала до одређене густине. Скидала би пену, а слатко је било готово када се кап охлађеног сирупа не би разливала.
Воли Сигала и филмове
Савки је омиљени глумац Стивен Сигал и гледала је све његове филмове. Воли да са младима гледа филмове, а новине чита без наочара
Бели лук за Бугаре
Савка не воли да прича о ружним епизодама из свог живота али причу како јој је отац спасио живот током Другог светског рата не може да заборави.
Бугари су сејали терор у нашем крају и да би ме заштитио натерао ме је да једем бели лук толико да би сваког ко ми се приближи терао на гађење. И облачио ме је у прљаве хаљине. Мудар човек је био – закључује Савка.
Текст и фото: Далиборка Алихоџић
