Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ ЧУБАР, ВРИСАК ИЛИ ВРИЈЕСАК: Замена за бибер, чак и за со, моћни...

ЧУБАР, ВРИСАК ИЛИ ВРИЈЕСАК: Замена за бибер, чак и за со, моћни лек за болести сто

199
flowering savory in front of a blurred stone background with copy space, selected focus, narrow depth of field

Текст и фото: Биљана Ненковић

Чубар је једногодишња лековита и зачинска биљка. Латински назив јој је Satureja hortensis, али је у народу позната и као шетрај, врисак, морски, чуберица, чубрика, чубрица, чумборак, чупар, бажулек или вријесак. Његове домовине су источни Медитеран и Кавказ, а у остатак Европе донели су га Римљани. Људи га као зачин и лек употребљавају већ дуже од 2.000 година. Дуго је служио као зачин уместо бибера, а данас, осим у јелима, користи се и као моћан лек. Припада истој породици биљака с рузмарином, ориганом, мајчином душицом, лавандом и матичњаком.

Упркос његовој изузетној лековитости и ароматичности, чубар је данас прилично запостављена биљка. Употребљава се у фармацеутској и козметичкој индустрији, али је широј јавности углавном непознат. Додуше, у земљама попут Немачке, Италије, Француске и Бугарске, и даље је неизоставан састојак у припреми разних јела. Чубар спомиње и Вергилије, римски песник и јавни говорник, који је ову биљку гајио као храну за пчеле и описао је као веома миришљаву. Римљани су је донели у Енглеску, а у приручницима о зачинском биљу помиње се у 16. веку. Дуго времена чубар се користио уместо бибера.

Остало је записано да када би се истрошиле залихе соли, римски војници су чубром побољшавали укус неслане хране. С обзиром на то да има богат укус, а садржи мало натријума, чубар је данас популаран избор за људе који желе да смање унос соли у организам. Добра страна ове лековите и зачинске биљке је што, иако самоникла у природи, може да се гаји и у баштама.

Нарасте као жбун од 20 до 40 центиметара. Изданци су му обрасли ретким длачицама, тамнозелени су, а за време цветања постају љубичасти или бели. Листови су дугачки од један до три центиметра. Цвета од јуна до јесени. Успева на скоро свим земљиштима, изузев на веома лошим. Семенке клијају на светлости, па се крајем марта или почетком априла сеју на површину добро набијеног, поваљаног земљишта. За две-три недеље семенке почињу да клијају.

Расцветали изданци биљака беру се и суше на сувом, промајном месту у танком слоју и оставе за зиму у папирним кесама. Чубар појачава лучење стомачних сокова, ублажава надимање, прочишћава организам, ублажава тегобе органа за варење и дисање.

Због фенолних материја у етеричном уљу за чубар је карактеристично јако антисептичко деловање. Утврђено је његово позитивно антивирусно деловање у лечењу херпес симплекса типа 1 и ХИВ-а. Одличан је у борби против бактерија, гљивица и паразита. Подиже имунитет, чува ткива и органе. Посебно је користан код дијабетеса, артритиса, болести јетре, као и код упала дисајних органа, за синусе или ублажавање кашља. Користи се и за испирање упаљеног грла, али и у случају убода и уједа инсеката.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us