Прелепу бајковиту башту Лејле Рандович и њеног супруга Тибора Нађа у Трешњевцу код Кањиже украсиле су боје јесени, али на површини нешто већој од једног хектара увек плени изузетно лепим изгледом. Цветна башта се из једне слепе уличице уздиже пуним сјајем на брдашце с почетка Телечке висоравни. У њој је вешто и маштовито распоређено мноштво сорти баштенског цвећа, украсног и лековитог биља. Ту су и повртњак, воћњак, а нашло се места и за шумарак. Све то чини јединствен арборетум не само у овом делу Бачке, него и у целој Србији.
Лејла је више посвећена складном уређењу врта, јер Тибор има других обавеза. Кад дође кући након послова у кањишкој канцеларији она се лаћа мотике, окопавања и неговања биљака. Од пролећа до касне јесени у башти плени колорит боја. Није случајно што је Лејлина башта 2015. године понела ласкаво признање “Најлепша башта Србије”, а од тада стално је улепшава! Дошло је дотле да је она отишла корак даље – почела је да развија баштенски туризам и већ своју башту приказивала првим групама посетилаца из Србије и Мађарске.
БАШТА БЕЗ ХЕМИЈЕ
Фирма “Биоалтернатива”, коју у оближњој Кањижи воде Тибор и Лејла, а обитавају у Трешњевцу, од самог почетка рада тежи очувању здраве животне средине и смањењу утицаја хемикалија. То се најбоље огледа у њиховој прекрасној органској башти цвећа, у којој користе само природне и безбедне био производе и препарате за унапређење и освежење земљишта, исхрану и заштиту биљака и уништавање штеточина.
Учила од немачких и холандских пејзажних дизајнера
– Пола хектара је под цвећем, остатак равнијег дела парцеле је повртњак, а на брду су воћњак и шумарак. Показало се да то може складно да буде на једном месту и да једно другом не смета. Девет година живимо и имамо пољопривредно газдинство на овом месту, а празнину која је била на плацу гледали смо да што лепше уредимо. Још у пролеће 2014. године све је била само ораница, а претходне године је сејана соја. Пре тога на окућници површине око хиљаду квадрата уредила сам цветну башту која је проглашена за најлепшу у Србији. То нас је подстакло да је проширимо и уређујемо с већим еланом – испричала је Лејла Рандович.
Она је одрасла неколико кућа даље, у комшилуку, па је још као девојчурак стајала на ћошку и гледала у парцелу која се завршава на врху брда. Каже да је маштала како би било лепо да ту уреди украсну башту у којој ће узгајати парадајз, остало поврће, цвеће и све што иде уз башту.
– То је била лошија земља и никоме није требала, али када смо се Тибор и ја пронашли као сродне душе, кућа и земља су били на продају. Право чудо се десило – некада сам сањала да ћу овде имати своју башту, али нисам могла ни замислити како би се тај сан могао остварити. Прво смо купили кућу, а земљу за башту нисмо могли купити одједном, него неколико година касније јер нисмо имали новца колико је требало. До тада смо парцелу узимали у аренду. Када смо купили кућу, свим комшијама је одједном требало то парче земље, па је и цена скочила, тако да смо је платили као да је од злата – присећа се Лејла.
Додаје да је прво уредила мању цветну башту, потом је проширила да постане најлепша у Србији и наставила према врху брда.
– Цвећарство и хортикултуру нисам учила у школи, јер сам завршила за ветеринарског техничара и четири године радила у струци. Баштованлук ме је одувек привлачио и сама сам учила из разних часописа и преко интернета, а 2016. године сам ишла на академију која се тиме бави – прича наша саговорница . – На северу Немачке и у Холандији смо обишли вртове пејзажне архитектуре најпознатијих дизајнера, много сам видела и покупила знања. Такође сам добила и самопоуздање да могу да урадим то што сам сањала. Јер, ако се нешто уређује на малом простору мање се човек плаши да ће погрешити, али ако се погреши на површини од једног хектара већи је проблем. Увидела сам да могу и знам, тако да сам кренула корак по корак. Парцела није правилног облика, нити је скроз равна, тако да је то представљало додатни изазов. Равнији део сам наменила за цвеће, украсно и лековито биље, водећи рачуна да све буде на свом месту и да лепо изгледа.
Прецизно испланирана лепота
Како је башта показивала све већу лепоту, Лејла је добијала на самопоуздању да што складније уреди врт. Две зиме је планирала, све прецизно цртала на милиметарском папиру, како у складне целине поделити башту, сместити између стазе и друге садржаје. Испланирала је да се ту нађу и мала језерца. Колико врста цвећа, украсног, ароматичног и лековитог биља, воћки и дрвећа има, још није стигла да преброји, али је број позамашан, па ће јој требати једна зима да све прибележи у каталог. Ту је, између осталог, око 300 врста перуника, петнаестак сорти лаванде…
Лејла и Тибор још нису у потпуности дефинисали како ће се даље профилисати њихова прелепа башта, да би се уложени труд на неки начин валоризовао. Она планира да се бави продајом цвећа из баште, које сама размножи и однегује, али највише би желела да се посвети баштенском – гарден туризму! Колико она зна, у Србији тај вид туризма још није заживео, али је пре неколико година почео да се развија у суседној Мађарској.
– Потражила ме је једна фирма из Мађарске која се бави гарден туризмом, да примам посетиоце у башти, према унапред утврђеним терминима. Туристи могу да долазе сопственим или организованим превозом, плате улазницу и могу у двосатном обиласку да им прикажем оно што се у башти негује, да понесу неки пелцер, разменимо искуства и да им припремим послужење. Била је једна група из Мађарске и моја башта је прва која се укључила у понуду те мађарске агенције. Могућности има да се организују посете и посредством туристичких агенција из Србије, па за такву могућност неколицина већ зна, али желим да долазак туриста буде и у мом аранжману. Прошле године посетило нас је пет група туриста, у овој години је већ било седам група, али верујем да су могућности знатно веће. Додуше, супруг Тибор је мало скептичан, али сам ја уверена да ћемо се за неколико година овим послом озбиљније бавити. Само од онога што негујем у башти не може да се живи, међутим, ако овај пионирски посао баштенског туризма почне да цвета, сигурно је да ће бити користи – оптимиста је Лејла Рандович.
М. Митровић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
