Текст и фото: Жељко Дулановић
Дубоко се верује у нашем народу, а у селима на падинама Златибора и Муртенице још су жива сећања на “туберколозне године” након Другог светског рата, када је чај од ове травке сачувао читава села од помора. Због тога је овде веома мало лековитих трава које уживају толико поверење као ива. Често јој се приписују готово чудотворне моћи, па је списак болести које лечи прилично дугачак.
Трава ива (Teucrium montanum) у народу је још позната и као горско смиље. За њена лековита својства знало се још у античко доба. Од давнина се међу народима Балкана верује да ова биљка подстиче ментални и физички опоравак после дуге болести, као и опоравак након тешке телесне или душевне исцрпљености.
Сваки гутљај здравља вредан
– У послератним годинама у овом делу западне Србије тешко се живело. Због дуготрајне суше која је тада погодила ове крајеве, ионако посна земља престала је скоро да рађа, ишчилили су и пашњаци па је народ, као и стока му, више био гладан него сит. Букнуле су и разне болести, а туберкулоза је косила и старо и младо. Стари су ми причали да су мештане од ове опаке болести сачували козије млеко и чај од иве. А у лековиту моћ и једног и другог имао сам и сам прилику да се уверим небројено много пута – каже Милан Јанковић из Драглице.
Лето је време за сакупљање иве. Ова лековита трава цвета од јуна до септембра, када се и бере и оставља за зиму. Ива расте на сувим планинским пашњацима и каменитом земљишту изложеном сунцу, на надморским висинама изнад 800 метара. Препознаје се по малим и полеглим бусеновима. Листови су јој без петељке, са доње стране бели и длакави, а са горње тамнозелени, док су јој цветићи који се формирају на врховима гранчица, привлачне бледожућкасте или беле боје.
– Ива је изузетно горког и опорог укуса, а, како се обично пије незаслађена, њен чај многи с муком гутају. Али сваки попијени гутљај злата је вредан, па због њених лековитих својстава ниједна кућа у овом крају не чека зиму без осушене иве. Као и остале горке биљке, ива се често употребљава и за прављење горких траварица које отварају апетит и јачају организам – каже мештанин Неђо Грујичић.
У време цветања иве, кршевите планинске падине пуне су берача. Многи, међутим, не воде рачуна, па је с појединих локалитета готово нестала. Због тога присталице народне медицине често апелују на то да се ива чува приликом брања и бере само као лек.
Лековитост без граница, лек на кашичицу
– Треба бити веома пажљив, јер се приликом брања биљка лако чупа из корена и тако уништава. Када се бере, требало би макар трећину цветића оставити, јер они помажу да се биљка боље веже за ретку земљу на кршу и тако спречи њено спирање у кишном периоду. Како би се боље сачувала, надземни део треба сећи оштрим маказама – саветују горштаци.
Трава ива у званичној медицини препоручује се за јачање имунитета, а одлична је и за јачање организма, као и за лечење органа за варење. У већим количинама има танин, ментол, петролејски етер, хлороформ и етилни ацетат. Спремљена у виду купке, трава ива повољно делује на кожу, поготово ако су на њој ране и друге врсте промена, док у виду балзама ублажава реуматизам.
– Позитивно делује на јетру и жучне путеве, посебно у комбинацији са својим рођаком подубицом и гујином травом. У комбинацији с хајдучицом, трава ива је добар лек за заустављање пролива, а вековима се користила и за лечење инфекција дисајних органа. У комбинацији с оманом и очајницом, ива је добар помоћни лек за све оне који пате од упале плућа, док је мешавина траве иве и пелина добар лек за све особе које пате од гастритиса изазваног мањком желудачне киселине. Њено антимикробно дејство потврдила је пре неколико година група младих научника из Србије – бележи наш познати новинар и народни травар Момчило Антонијевић.
С овим се, међутим, списак лековитих својстава траве иве не завршава. Сама или у комбинацији са другим травама, добра је као лек против стреса, код болести уста и грла, разних инфекција, гљивица и афти. Чај од иве лечи грчеве и чисти крв, благотворно делује код свих врста грозница, али и дијабетеса. Уништава бактерије у желуцу и цревима, лечи анемију, избацује вишак течности из организма, док тинктура помаже код хемороида, болести јетре и жучи.
– Народно искуство каже да је трава ива универзални лек, али и да с њеном употребом не треба претеривати. Чај од иве пије се незаслађен, као и код свих биљки горког укуса, и увек пре јела. Довољно је дневно попити две до три шоље. Толико је јак да труднице и дојиље не би смеле да га узимају на своју руку – кажу у муртеничким селима.
Тинктура против болести жучи и хемороида
Потребно је 200 грама листова и цветова траве иве и 1 литар 60-процентног алкохола
Уситњене цветове и листове траве иве прелити једним литром 60-процентног алкохола и добро затворити боцу. Држати на топлом месту месец дана, а онда садржај процедити. Пије се три пута дневно по 20 капи.
Чај од траве иве
Потребно је три чајне кашичице суве иве и 500 мл воде.
Биљку прелити хладном водом и поклопити посуду. Оставити 8 сати да одстоји. Пити три шоље чаја дневно пре оброка.
Чај против анемије
Потребно 25 грама сушене иве, 25 грама коприве и 1/2 литра воде.
Биљке помешати и кашику мешавине ставити у хладну воду. Након три сата процедити и пити чај пре јела.
Чај за јачање имунитета
Потребно 20 грама траве иве, 20 г матичњака, 20 г хајдучке траве, 20 гр мајчине душице и 2 децилитра воде.
Супена кашика ове мешавине прелије се са два децилитра кључале воде, поклопи и остави да одстоји 20 минута, па се процеди. Пије се три пута дневно, пола сата пре јела.
За ублажавање желудачних тегоба и против малаксалости
Потребно 200 грама траве иве и 1 литар црног вина.
Ову количину уситњене траве иве прелити литром црног вина и оставити да стоји осам дана, уз повремено мућкање. Након тога се садржај процеди и три пута дневно пије се по једна чашица (0,5 дл).
