Текст и фото: Жељко Дулановић
Њено величанство цвекла. За многе, краљица поврћа. За њен корен изразито црвене боје, кажу да има толико лековитих састојака да је у стању да поправи готово све што је у људском организму поремећено. Без обзира на то да ли је једете пресну, кувану или печену, или је пијете као сок, увек је хранљива и лековита, а уживање је потпуно.
Љубав према цвекли је јасно дефинисана: или сте њен ватрени обожавалац или вам је мука и од саме помисли на њен помало специфичан укус који подсећа на укус земље. Средине нема. Како год, цвекла (Beta vulgaris) једна је од најкориснијих и најлековитијих повртарских култура. Садржи најширу лепезу минерала, пуна је Б и Ц витамина, међу којима је и изузетно редак Б12 којег готово да и нема у другим биљним намирницама, а богата је беланчевинама, мастима и угљеним хидратима. Осим корена могу се јести и њени листови док су млади. Од цвекле се спремају укусне салате, супе, чорбе, туршије, може се јести печена у рерни и, што је најважније, лако се вари.
Најважније је да се на време оплеви
Цвекла је пореклом из Средоземља, одакле се раширила готово по целом свету. Као повртарски усев гаји се, међутим, тек од средњег века, иако су још стари народи знали за њена хранљива и лековита својства. Одомаћила се и код нас, па готово да нема баште и врта без овог поврћа. Гаји се мали број сорти које се разликују првенствено по боји, величини и облику корена, а највише су раширене „египатска“, „детроит“ и „бикор“.
У планинским селима западног дела наше земље она се гаји потпуно органски. За разлику од комшија, који је гаје искључиво за сопствене потребе, Александар Крстић из Вранеша од пре неколико година цвеклу сеје за тржиште. У брдима изнад Златарског језера он под овим поврћем има двадесетак ари, а осим њега, у овом крају је још неколико сертификованих органских произвођача. Све што произведу, откупи „Ес комерц“ из суседног Пријепоља који од органске цвекле прави салату и цеди сокове за инострано тржиште. Цена јој је око 80 динара за килограм, и скоро је дупло већа од откупне цене за цвеклу која се гаји на конвенционалан начин, али су јој и приноси мањи.
– У органској производњи цвекла је веома једноставна за гајење, а приноси су јој око три вагона по хектару. Веома је битно да се оплеви на време, јер уколико се пусти да је „угуше“ трава и коров, корен ће бити ситан и неправилног облика. Плеви се углавном ручно, као што се обавља и већина других послова у засаду, попут вађења корена и уклањања лишћа. Због тога захтева значајно ангажовање радне снаге, што у крајњем исходу поскупљује производњу. На срећу, органска цвекла има солидну откупну цену, па се њена производња и те како исплати, због чега планирамо да проширимо засад – испричао нам је Крстић.
Овде, на око 1.000 метара надморске висине, где влада оштра клима, цвекла се сеје почетком маја, а вади првих дана октобра, пре мразева. Битно је да се поштује плодоред, што значи да се на истој парцели сеје тек након три-четири године. Сеје се у редовима, на размаку од 40 центиметара (6 до 10 килограма семена по хектару), а најбоље успева на плодном, структурном земљишту, а погодна су и друга оцедна и растресита земљишта. Не подноси прекомерну влагу, док у каснијим фазама развоја боље издржава недостатак воде од другог коренастог поврћа.
– Сетва у планинским крајевима има и својих предности, јер овде цвеклу ређе нападају биљне штеточине, које знају да десеткују род. Најбоље приносе даје на земљиштима неутралне пХ вредности, у границама од 6,5 до 7,20. За ђубрење парцеле најбољи је стајњак, али како се његовом применом подстиче раст траве у засаду, као замена се може користити органско пелетирано ђубриво – преноси своја искуства Крстић.
Ако се након вађења чува на одговарајући начин, најбоље у трапу укопаном дубоко у земљу, цвекла свежину може сачувати све до следећег лета.
Сок за снагу и здравље
Сок исцеђен из свеже цвекле има посебну вредност. Крепи и јача цео организам и делује повољно на метаболизам. Цвекла је изузетно сочна, па се од килограма корена добија око 750 милилитара сока. Најбоље је да се пије у комбинацији с медом, по пола чаше три пута на дан. Соку такође може да се дода и ким, као и рендани рен, чиме се добија посебан укус. У кућним условима спрема се тако што се пресна цвекла танко ољушти, ситно изренда и прелије медом и соком од лимуна. Када ова смеша мало одстоји, добро се процеди и пије се помало током целог дана.
У планинским селима, међутим, сок цеде на свој начин. Цвекла је ове године добро родила, корен је био крупан и сочан, па је било доста и сока. Приликом цеђења може се умешати и са другим воћем.
– Већ годинама сок цедимо уз помоћ хидрауличног цепача за дрва, који је специјално адаптиран за ове потребе. Цвекла се најпре добро опере, па се затим неољуштена изренда и, тако изрендана, убацује у пресу, где се под великим притиском из ње исцеди и последња кап сока. У исцеђен сок се потом дода мало лимуновог сока, отприлике три лимуна на 20 литара сока од цвекле, па се наспе у стаклену амбалажу и пастеризује. Овако направљен сок може да стоји целе зиме, а да не изгуби на квалитету. У њега се пре употребе може додати мало меда или још лимуновог сока и бићете здрави и румени током целе године – каже Биљана Главоњић из Бистрице у долини Лима.
Лек против старења
А треба је јести када год вам падне на памет, јер она делује превентивно на цео организам. Изузетно је корисна у лечењу слабокрвности код деце и младих особа, јер садржи висок проценат гвожђа. Народни видари кажу да је добра и против тумора и леукемија, грипа, да поспешује рад нерава, мозга и подстиче активности јетре, жучи и желудца. Њена лековитост потврђена је и у случајевима деминерализације костију и зуба, а присуство јода чини је драгоценим леком против атеросклерозе и старења.
Пире за имунитет
Пире за јачање имунитета код деце: у кипућу воду ставити изрендан кромпир и цвеклу и комаде карфиола. Кувати на умереној температури у отклопљеном суду. Након што поврће омекша, треба га пропасирати и умешати пахуљице. У све то додати супу с месом и тврдо кувано жуманце (или само пасирано месо) и на крају мало маслиновог уља.
Пире за имунитет
Пире за јачање имунитета код деце: у кипућу воду ставити изрендан кромпир и цвеклу и комаде карфиола. Кувати на умереној температури у отклопљеном суду. Након што поврће омекша, треба га пропасирати и умешати пахуљице. У све то додати супу с месом и тврдо кувано жуманце (или само пасирано месо) и на крају мало маслиновог уља.
Чорба од младог лишћа
Чорба као витаминска бомба: Две везе младих листова цвекле исецкати и прокувати заједно с везом першуновог лишћа. После 15 минута додати насецкан млади црни и бели лук, нарендан корен шаргарепе и мањи корен першуна и целера. На крају додати претходно припремљену смесу од четири до пет мањих наренданих цвекли, преливених кашиком уља и са соком од лимуна. Одмах склонити с ватре.
Свежа, кувана и – комбинована
Салата од цвекле: може се припремати на два начина, од свеже или од куване цвекле. Ако овој салати додате и пар капи лимуна, добићете идеалну комбинацију која подстиче мршављење и скида холестерол.
Салата од свеже цвекле се припрема тако што се исецкају две цвекле, и дода им се кашика ситно сецканог свежег першуна, кашика сецканог белог лука, две кашичице сенфа, мало морске соли и бибера. Све то измешати и по жељи додати семенке сунцокрета и фета сир.
За салату од куване цвекле потребне су једна кувана цвекла, једна кашика сирћета, сецкани чен белог лука, 10 сецканих листова босиљка, кашика ситно сецкане жалфије и две кашике фета сира. Састојци се помешају и зачине.
