У овом периоду почиње цветање винове лозе. Одвијање ове фенофазе и сама оплодња зависе од многих фактора, а у великој мери од температуре ваздуха. У засадима који се налазе на јужним положајима и на топлијим земљиштима цветање почиње раније и одвија интензивније, односно завршава се у краћем периоду.
Због више температуре у приземним слојевима ваздуха први цветови се уочавају на цвастима које се налазе на ластарима ближе површини земљишта. То значи да се сви цветови на једном чокоту исте сорте не отварају истовремено, као ни сви цветови на једној цвасти истог чокота. Једна цваст обично цвета четири до девет, а све цвасти једне сорте 8–14 дана.
ПРОВЛАЧЕЊЕ ЛАСТАРА
Код већине узгојних облика зелени ластари се провлаче између двоструких жица. Најбоље је да се овај посао ради више пута, а у зависности од пораста ластара. Овом мером се постиже бољи пораст и правилнији распоред ластара, олкшавају нега, заштита од болести и штеточина и обрада земљишта. Такође, због добре осветљености чокота грожђе је квалитетније, ластари се штите од јаких ветрова, који могу нанети велику штету, ломећи их, нарочито у почетку пораста. На узгојним облицима на којима нема двоструких жица ластари се везују за жицу појединачно. Том приликом им се даје такав распоред да кроз средину чокота несметано струји ваздух. Не смеју се превише стезати, да би се несметано развијали у дебљину. У противном, везиво може да се уреже, чак и да прекине ластар. На ниским, односно узгојима где је наслон од коља, ластаре треба равномерно распоредити и заједно лабаво везати.
У погледу почетка ове фенофазе између врста и сорти винове лозе постоје разлике. Отуда и подела сорти на оне са раним почетком цветања (чапски бисер, мадлен анжевин, црни бургундац, краљица винограда, петра, лиза, рани ризлинг), средњим (италијански ризлинг, мускат хамбург, семијон, совињон) и позним (афус-али, александријски мускат, црвени дренак, ружица, султанина, сила).
Један од узрока непотпуног развитка цветних органа, односно прекомерног опадања цветова, може бити недовољна исхрана чокота. Такође, утицај имају и неповољни климатски услови, пре свега хладно време може зауставити развитак цветова, смањити клијавост полена и процес оплодње. Није добро ни да за време цветања буде кишовито време, док сув ваздух повећава проценат осутих цветова.
Често се дешава да се на неком ластару развије више цвасти. Да је њихов број коначан виноградари могу закључити по томе што се на ластару појави рашљика. Углавном су прве две цвасти на ластару типчне за сорту, док остале најчешће не одговарају особинама сорте и одвлаче велику количину хранљивих материја, потребних чокоту у целини. Из тих разлога цвасти се проређују. То се ради после издвајања свих цвасти на родним ластарима, а све ради стварања повољнијих услова за оплодњу и добијање крупнијих гроздова и бобица.
Пинцирање цвасти је мера којом се поспешује оплодња. Ради се маказама тако што се одсече врх и бочни огранци цвасти. У таквим условима бобице постају крупније и уједначеније величине и боје, повећава се и садржај шећера, а гроздови су уједначеног облика и величине, што олакшава њихово паковање.
ПРСТЕН НА ЧОКОТУ
Прстеновање спада у допунске или специјалне мере које се практикују у производњи стоног грожђа, нарочито код бесемених сорти ради добијања крупнијих бобица и ранијег сазревања. Изводи се специјалним маказама тако што се уклањају кора и флоем у виду прстена ширине 2–5 милиметара. Овом мером се спречава да хранљиве материје створене у ластарима изнад места прстеновања одлазе у друге делове чокота. На тај начин се убрзава пораст и сазревање бобица у гроздовима изнад прстенованог дела. Стручњаци напомињу да треба бити врло обазрив приликом извођења ове мере јер штете могу бити веће од користи нарочито ако се уради сувише касно. Крајњи рок је до две недеље после прецветавања лозе.
Опрез је потребан и приликом избора места на чокоту где ће се правити прстен. С обзиром на то да се повређује чокот и стварају ране на њему, не препоручује се за вишегодишње делове (стабло, кракове). Најмање је штетно прстеновање лука на средини интернодије, ближе његовој основи.
И поред оптималног оптерећења родним окцима на чокоту се може развити већи број гроздова који углавном не сазревају добро, а нису ни типични за сорту. Такође,у таквим условима отежано је и сазревање ластара, а због недовољног нагомилавања резервних хранљивих материја чокот се исцрпљује. Да би се то избегло са чокота треба уклонити повређене и оболеле гроздове, ситне и нетипичне за сорту, претерано рехуљаве, засењене и оне који ће после пораста додиривати земљу. Број гроздова које треба уклонити зависи од сорте, услова средине, вегетативне снаге чокота. Пре почетка овог посла важно је добро проценити снагу сваког чокота и родног ластара.
С. Малиновић
Добро јутро број 542 – Јун 2017.
