Очување аутохтоних и регионалних сорти винове лозе важно је за развој виноградарства и винарства сваке земље. На тај начин чува се и винска традиција, али и промовишу виноградарска подручја у којима се дате сорте гаје. Издвајање најбољих клонова аутохтоних и регионалних сорти винове лозе предуслов је за очување и промовисање традиционалног виноградарства и винарства. Клонска селекција је сложен, дугогодишњи, а по некад и вишедеценијски процес, заснован на научним и стручним истраживањима којима се побољшавају особине, у овом случају аутохтоних и регионалних сорти винове лозе.
Због тога је у периоду од 2015/2019 године на појединим виноградарким локалитетима и виноградима код индивидуалних произвођача у Скопском региону испитиван цитогенетски статус семена добијених унакрсном оплодњом и самооплодњом код појединих аутохтоних и регионалних сорти грожђа. То су сорте – Вранац, Мавруд, Манастирско бело, Охридско црно и Чауш. Насумично су хибридизовани унакрсном оплодњом изабраних цветова између две сорте и самооплодњом изабраних цветова исте сорте. Семенски материјал од добијеног грожђа унакрсном оплодњом и самооплодњом се даље делио на семенски материјал за испитивање цитогенетског статуса и семенски материјал за даљу садњу и клијање како би се евентуално у наредним годинама добиле нове сорте са новим побољшаним својствима.
-У овим сортама и у њиховом семенском материјалу добијеном од грожђа унакрсним оплодњом и самооплодњом, током целе ове процедуре, анализирају се она својства која на почетку могу дати представу о њиховом генетском потенцијалу. Анализирани су облик и број хромозома (соматски), ниво плоидности, различите абнормалности у хромозомима итд. Код испитиваних варијетета уочено је да диплоидни број (2n) садржи 38 хромозома, стандардног облика и нису уочене одређене абнормалности хромозома у деобама ћелија, објашњава др Биљана Коруноска са Пољопривредног института Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.
Коруноска је ово истраживање радила заједно са проф. др Владаном Пешићем и докторантом Ненадом Буњцем са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, а научни рад на ову тему презентовн је на 16. Конгресу воћара и виноградара Србије са међународним учешћем одржаном почетком године у Врднику. Циљ испитивања су цитолошке карактеристике одабраних аутохтоних и регионалних сорти како би се показале њихове компатибилности и потенцијал почетног комбиновања и стабилности особина.
-Ове сорте грожђа су одомаћене и најбоље су прилагођене условима гајења нашег краја. Испитивања су дала повољне резултате који указују на постојање генетског фонда винове лозе са стабилним својствима и представља стабилну основу за даљу селекцију у добијању нових сорти са побољшаним карактеристикама, објашњава Коруноска.
У комбинацији укрштања биле су сорте Вранац x Мавруд, Чауш x Манастирско бело, Охридско црно x Мавруд, а самооплодњом сорте Вранац и Манастирско бело.
Закључено је да код испитиваних сорти сличног географског порекла нема разлике у броју и структури хромозома. Они имају нормалну метафазу, нема аномалија у структури и броју хромозома и под микроскопом се јасно може разликовати 38 хромозома. Дисперзија хромозома је нешто мања, а цитоплазма дебља и из тог разлога хромозоми изгледају мање и нејасно. Комбинације имају диплоидан број хромозома.
-Закључак је да након утврђеног поступка диференцијације и бројања хромозома и посматрања под микроскопом код свих испитиваних сорти и њихових комбинација постоји 38 соматских хромозома без икаквих неправилности. Ове изабране сорте су међусобно компатибилне и то даје генетску основу за друга међусобна компатабилна укрштања са могућношћу добијања супериорнојег потомства, закључује др. Биљана Коруноска.
Пише: Јасна Бајшански
Фото: Биљана Коруноска
