Дан и ноћ (Viola tricolor) припада фамилији љубичица, али има крупније цветове, без мириса. Прошло је много времена док се мала Viola tricolor, из времена краљице Елизабете I, развила у данашњу хибридну, култивисану врсту. Први примерак добијен је пре 150 година у једној башти, у близини Лондона. Дан и ноћ Шекспир је звао „купидонов цвет“. Краљица Титанија, према веровању у Енглеској, лудо се заљубила захваљујући моћном љубавном напитку справљеном од „купидоновог цвета“.
У „Речнику српских народних веровања о биљкама“, према распореду латица, љубичицу дан и ноћ називају „маћухица“: „Маћеха седи на две столице, свака од њених кћерки има своју столицу, док обе пасторке морају да деле једну столицу“. Други је називају „дикино око“, због особине овог цвета да се стално окреће према сунцу. Биљка је омиљена у целом свету због разних боја и необичних шара на латицама.
У неким нашим крајевима сачувало се веровање да би љубавници требало да саде и негују дан и ноћ, јер је симболика овог цвета „мислим на тебе дању и ноћу“. У књизи „Тајни говор цвећа и дрвећа“ Богомира Михајловића наводи се да је жена, која у мноштву цвећа изабере дан и ноћ, романтична и сетна.
Ко је и како цвета?
Гаји се као једногодишња или вишегодишња биљка. Зељаста је са танким разгранатим стаблом. Листови су срцолики и меснати, а цветови обично појединачни са дугачким дршчицама. Вршни цветови су тамнији, бочни, светлијих нијанси, а доњи делови обично светложути. Отуд и име – тробојна љубичица. Расте у висину од 20 до 30 цм. Период цветања зависи од тога када сте посадили биљку. Ако биљку посадите у јесен, дан и ноћ ће цветати са паузом током зимских дана. Ако дан и ноћ садите у пролеће, цветаће до лета.
Дан и ноћ је биљка отпорна на хладније временске услове, али добро успева на сунчаним и полусеновитим локацијама. Не шкоде јој хладноћа и ниже температуре. Земљиште у коме држите дан и ноћ треба да буде хранљиво, али зато за прихрањивањем нема неке посебне потребе.
Дан и ноћ, како најчешће зову ову биљку, последњих година је јако популарна, доста се гаји и има више врста. На први поглед се разликују по величини цвета.
Крупноцветнеосвајају величином и бојом цветова, као и компактношћу бокора. За ову групу је веома важно да под дејством високих температура не смањују величину цветова. Као први, и сви наредни цветови морају бити изузетно крупни.
Ситноцветнима цвет подсећана шумску љубичицу и јако мирише. Посебно је издржљива на више температуре и дуже у пролеће остане у цвету. Препоручују се за жардињере, предулазе и мање површине.
Како се гаји дан и ноћ
Постоје и висеће врсте које су све популарније због изузетно декоративног изгледа. Посебно су лепе када се ставе у висеће корпице, и тада делују бујно и „кипе“ из саксије.
Пресађивање се обавља у два периода – јесен или пролеће. Дан и ноћ је баштенски цвет. Зато се сади у вртовима, жардињерама, у висећим саксијама. Ова биљка у саксији даје посебну драж вашем балкону или простору поред прозора.
Најбоље је дан и ноћ садити у јесен, док је земљиште још топло. Тако ће се биљка добро развити да би поднела предстојећу зиму а на пролеће ће дати бујне и здраве цветове. Садите их у размаку од 20-30цм.
Гајење захтева мало бриге и одређену негу. Идеална је за гајење у саксијама. Овој љубичици одговара светло до полусеновито место, па је тако никако немојте садити на локацију која је изложена јаким подневним сунчевим зрацима. Заливање зависи од временских услова. У хладнијим данима не треба претеривати, али са пролећем заливање треба да буде редовно, скоро свакодневно. Али опрезно – превише влаге може да нашкоди корену биљке.
Руска легенда о једном цвету
Како једна легенда каже, три периода живота једне девојке Ане се рефлектују у три колорита латица цвета дан и ноћ. Једном давно љубазна и наивна девојка Ана живела је у малом селу. Она је веровала у све и увек је проналазила оправдања за све што људи чине. Нажалост, једнога дана упознала је препреденог заводника који је навео Ану да се заљуби у њега, користећи предивне романтичне речи и љубавне изјаве. Ана га је нежно волела. Она је посветила свом вољеном цело своје срце и цео свој живот. Не прође дуго и он ју је напустио и отпутовао у бели свет. Међутим, обећао је да ће се вратити својој вољеној. Ана је чезнула за њим целог њеног живота и била је скрхана тугом. И када је умрла цвеће је израсло на њеном гробу и то цвеће осликава Анину наду, чежњу и тугу.
