Насловна ВЕСТИ Деградација земљишта све је евидентнија

Деградација земљишта све је евидентнија

485

„Земљиште је један од најважнијих природних ресурса, непроцениво је добро целог човечанства, никако једне генерације, једне нације, групе или појединца. На земљиштима се производи храна, она могу да складиште и трансформишу сунчеву енергију, чувају и штите генетске ресурсе скоро свих видова живота на нашој планети, пречишћавају и врше детоксикацију воде, а с атмосфером су у интеракцији апсорбовањем и емитовањем разних материја у гасовитом и чврстом стању. Она обезбеђују неопходан животни простор за човека, биљке и животиње, сведок су и очевидац историје човека.“ Овако о земљишту пише проф. др Миливој Белић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

– Под деградацијом земљишта подразумева се појава која може да доведе до смањења његовог садашњег и будућег производног потенцијала. Упоредо са технолошким развојем долази до појаве контаминације тешким металима, радионуклидима, пестицидима и нитратима. Не изостаје ни деградација оштећењем физичких, хемијских и биолошких својстава. На глобалном нивоу, наша планета изложена је интензивном загађењу киселим кишама и ефектима стаклене баште. Последице појединих типова деградације могу бити катастрофалне ако се има у виду да је земљиште најважније и ненадокнадиво средство биљне производње – подсећа проф. Белић.

Очување, заштита и рационално коришћење пољопривредног земљишта треба да буде у средишту стратегије развоја пољопривредне производње. Разлози су многи, а проф. др Миливој Белић на првом месту наводи смањење садржаја органске материје што је последица потпуног изостанка или минималних уноса органских ђубрива у земљиште, првенствено стајњака. Употреба само минералних ђубрива, спаљивање жетвених остатака и гајење биљака које имају висок биолошки потенцијал, генерално доводи до осиромашења земљишта природним хранивима.  Закишељавање, заслањивање и /или алкализација земљишта такође могу значајно допринети његовој деградацији. Кисела земљишта захватају већи део пољопривредног земљишта централне Србије, а тек два одсто земљишта на овом простору је у групи алкалних. Посебно су угрожена подручја југоисточне Србије, Шумадије, Колубарског басена, Јадра, Поцерине и подручје око Лесковца. Заслањена и алкализована земљишта у највећој мери локализована су у Војводини, на 233.000 хектара, што представља озбиљан мањак у производном земљишном фонду главног житородног рејона Србије.

Успешне биљне производње нема без анализе земљишта

Основни предуслов успешне производње у ратарству, повртарству и воћарству је агрохемијска анализа земљишта. На основу ње стручњаци дају препоруку о врсти и количини ђубрива које треба унети пред садњу односно сетву као и током вегетације. Сваке године биљке својим приносом из зељишта изнесу одређену врсту и количину хранљивих елемената. Њих је земљишту неопходно вратити ђубрењем. Како је у свему потребно имати меру, тако се мора знати и оптимална количина потребног ђубрива као и његов састав. Прекомерно или недовољно уношење ђубрива у земљу за последицу има повећање пХ и ЕЦ земљишта али и блокирање усвајања појединих макро и микро елемената од стране биљака. То утиче на повећање трошкова производње и смањење приноса. Зато је у узорцима земљишта неопходно одредити његову потенцијалну и ефективну плодност. На основу познавања садржаја и облика хранљивих елемената у земљишту и потребе одређених биљака за тим елементима, дају се препоруке за примену одговарајућих врста, формулација и количина ђубрива. Све ово ради се с циљем да се избалансираном исхраном биљака добијају већи приноси и чува плодност земљишта за наредене године.

Које анализе обавља агрохемијска лабораторија?

Агрохемијске лабораторије налазе се у већини Пољопривредних стручних саветодавних служби, као и у пољопривредним институтима и њима се раде следеће анлизе:

1.         Мерење рН вредности

2.         Одређивање садржаја хумуса

3.         Одређивање садржаја укупног азота

4.         Одређивање садржаја лако приступачног калијума и фосфора

5.         Одређивање лако приступачног азота

6.         Одређивања садржаја калцијум-карбоната – CaCO3

7.         Н-мин метода

            Како правилно узети узорак?

            Узорци земљишта за анализе узимају се на крају или на почетку вегетације. Њихово узимање не препоручује се после уношења ђубрива. Овај посао обавезно се ради пре подизања вишегодишњих засада.

            За ратарску и повртарску производњу дубина узимања узорака је од 0-30 цм док је за воћарску и виноградарску од 0-30 и од 30 – 60 цм. Са парцеле до пет хектара неопходно је узети од 15-25 просечних узорака. Они се помешају и од њих се узима један узорак за анализу. Прво је потребно очистити површину од остатака предходног усева до дубине од 1,5-2 цм. Затим  се ашовом ископа земља на дубину до 30 цм и њена чеона страна се поравна. Након тога потребно је засећи слој земљишта по читавој дубини профила и пажљиво извадити ашов са земљом тако да она остане на алатки када се положи на тло. Све узете узорке треба помешати у једној канти и од њих направити један узорак тежине око пола килограма. Тај узорак се ставља у ПВЦ кесу и заједно са попуњеном пријавом за контролу земљишта шаље у надлежну лабораторију.

Предсетвена припрема са становишта механизатора

Квалитетна предсетвена припрема је формирање растреситог сетвеног слоја земљишта који ће омогућити олакшано ницање биљке услед мале запреминске масе земљишта, 300 до 800 килограма по кубном метру, и повећаног садржаја ваздуха. Слој испод семена не би требало обрађивати јер ће се на тај начин прекинути присуство влаге која се пење капиларно из дубљих слојева. Владимир Вишацки са Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да повећана брзина кретања од преко 10 километара на сат доводи до бољег растресања сетвеног слоја. У пракси се најчешће користе сетвоспремачи док су се средње тешке и тешке дрљаче вратиле у употребу код тежих земљишта. Ротационе дрљаче скоро да и нису у употреби, а могу веома квалитетно припремити земљиште лошијег квалитета које је ређе обрађивано и са доста жетвених остатака какво је најчешће државно земљиште узето у закуп. Ротациону дрљачу има смисла користити као машину за предсетвену прирпрему код средње тешких и тешких земљишта, а сетвоспремач користити код лаких. У предсетвеној припреми најважнији су захтеви културе која се сеје, однсоно димензија семена.

– Редукована обрада се примењује на неким али не и свим културама. Попримила је ново обележје вертикалне обраде земљишта како би се задовољили аспекти заштите животне средине, решавања проблема сабијања земљишта и повећања садржаја органске материје. На овај начин растурају се сабијени слојеви земљишта настали коришћењем тешких трактора и широко захватних машина. Друго, заостали жетвени остаци представљају својеврнтан вид изолације земљшита са задатком спречавање ерозије, претераног загревања и велике евапорације, чување влаге. Нови начин захтева нови концепт заштите биља односно борбе против коровских биљака. За импелемнтацију овог новог концепта потребно је више година, поручује Вишацки и напомиње да и ако тешко прихватају нови концепт вертикалне обраде земљишта, искуства су таква да они пољопривредници који су то пробали, сада категорички одбацују употребу плуга. Значајно смањење потрошње горива које је од 12,24 до преко 32 одсто, већи учинак за 38 до више од 60 одсто, изузетно позитивно утичу на значајно повећање газдинстава која користе овај нови концепт производње. За постизање позитивних резултат потребно га је примењивати минимум три, а најбоље пет година како би се регистровали конкретни резултати.

Текст и фото: Јасна Бајшански