Насловна САВЕТИ СТРУКА Degradacija zemljišta sve je evidentnija

Degradacija zemljišta sve je evidentnija

1140

„Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa, neprocenivo je dobro celog čovečanstva, nikako jedne generacije, jedne nacije, grupe ili pojedinca. Na zemljištima se proizvodi hrana, ona mogu da skladište i transformišu sunčevu energiju, čuvaju i štite genetske resurse skoro svih vidova života na našoj planeti, prečišćavaju i vrše detoksikaciju vode, a s atmosferom su u interakciji apsorbovanjem i emitovanjem raznih materija u gasovitom i čvrstom stanju. Ona obezbeđuju neophodan životni prostor za čoveka, biljke i životinje, svedok su i očevidac istorije čoveka.“ Ovako o zemljištu piše prof. dr Milivoj Belić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Pod degradacijom zemljišta podrazumeva se pojava koja može da dovede do smanjenja njegovog sadašnjeg i budućeg proizvodnog potencijala. Uporedo sa tehnološkim razvojem dolazi do pojave kontaminacije teškim metalima, radionuklidima, pesticidima i nitratima. Ne izostaje ni degradacija oštećenjem fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava. Na globalnom nivou, naša planeta izložena je intenzivnom zagađenju kiselim kišama i efektima staklene bašte. Posledice pojedinih tipova degradacije mogu biti katastrofalne ako se ima u vidu da je zemljište najvažnije i nenadoknadivo sredstvo biljne proizvodnje – podseća prof. Belić.

Očuvanje, zaštita i racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta treba da bude u središtu strategije razvoja poljoprivredne proizvodnje. Razlozi su mnogi, a prof. dr Milivoj Belić na prvom mestu navodi smanjenje sadržaja organske materije što je posledica potpunog izostanka ili minimalnih unosa organskih đubriva u zemljište, prvenstveno stajnjaka. Upotreba samo mineralnih đubriva, spaljivanje žetvenih ostataka i gajenje biljaka koje imaju visok biološki potencijal, generalno dovodi do osiromašenja zemljišta prirodnim hranivima.  Zakišeljavanje, zaslanjivanje i /ili alkalizacija zemljišta takođe mogu značajno doprineti njegovoj degradaciji. Kisela zemljišta zahvataju veći deo poljoprivrednog zemljišta centralne Srbije, a tek dva odsto zemljišta na ovom prostoru je u grupi alkalnih. Posebno su ugrožena područja jugoistočne Srbije, Šumadije, Kolubarskog basena, Jadra, Pocerine i područje oko Leskovca. Zaslanjena i alkalizovana zemljišta u najvećoj meri lokalizovana su u Vojvodini, na 233.000 hektara, što predstavlja ozbiljan manjak u proizvodnom zemljišnom fondu glavnog žitorodnog rejona Srbije.

Uspešne biljne proizvodnje nema bez analize zemljišta

Osnovni preduslov uspešne proizvodnje u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu je agrohemijska analiza zemljišta. Na osnovu nje stručnjaci daju preporuku o vrsti i količini đubriva koje treba uneti pred sadnju odnosno setvu kao i tokom vegetacije. Svake godine biljke svojim prinosom iz zeljišta iznesu određenu vrstu i količinu hranljivih elemenata. Njih je zemljištu neophodno vratiti đubrenjem. Kako je u svemu potrebno imati meru, tako se mora znati i optimalna količina potrebnog đubriva kao i njegov sastav. Prekomerno ili nedovoljno unošenje đubriva u zemlju za posledicu ima povećanje pH i EC zemljišta ali i blokiranje usvajanja pojedinih makro i mikro elemenata od strane biljaka. To utiče na povećanje troškova proizvodnje i smanjenje prinosa. Zato je u uzorcima zemljišta neophodno odrediti njegovu potencijalnu i efektivnu plodnost. Na osnovu poznavanja sadržaja i oblika hranljivih elemenata u zemljištu i potrebe određenih biljaka za tim elementima, daju se preporuke za primenu odgovarajućih vrsta, formulacija i količina đubriva. Sve ovo radi se s ciljem da se izbalansiranom ishranom biljaka dobijaju veći prinosi i čuva plodnost zemljišta za naredene godine.

Koje analize obavlja agrohemijska laboratorija?

Agrohemijske laboratorije nalaze se u većini Poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi, kao i u poljoprivrednim institutima i njima se rade sledeće anlize:

1.         Merenje rN vrednosti

2.         Određivanje sadržaja humusa

3.         Određivanje sadržaja ukupnog azota

4.         Određivanje sadržaja lako pristupačnog kalijuma i fosfora

5.         Određivanje lako pristupačnog azota

6.         Određivanja sadržaja kalcijum-karbonata – CaCO3

7.         N-min metoda

            Kako pravilno uzeti uzorak?

            Uzorci zemljišta za analize uzimaju se na kraju ili na početku vegetacije. Njihovo uzimanje ne preporučuje se posle unošenja đubriva. Ovaj posao obavezno se radi pre podizanja višegodišnjih zasada.

            Za ratarsku i povrtarsku proizvodnju dubina uzimanja uzoraka je od 0-30 cm dok je za voćarsku i vinogradarsku od 0-30 i od 30 – 60 cm. Sa parcele do pet hektara neophodno je uzeti od 15-25 prosečnih uzoraka. Oni se pomešaju i od njih se uzima jedan uzorak za analizu. Prvo je potrebno očistiti površinu od ostataka predhodnog useva do dubine od 1,5-2 cm. Zatim  se ašovom iskopa zemlja na dubinu do 30 cm i njena čeona strana se poravna. Nakon toga potrebno je zaseći sloj zemljišta po čitavoj dubini profila i pažljivo izvaditi ašov sa zemljom tako da ona ostane na alatki kada se položi na tlo. Sve uzete uzorke treba pomešati u jednoj kanti i od njih napraviti jedan uzorak težine oko pola kilograma. Taj uzorak se stavlja u PVC kesu i zajedno sa popunjenom prijavom za kontrolu zemljišta šalje u nadležnu laboratoriju.

Predsetvena priprema sa stanovišta mehanizatora

Kvalitetna predsetvena priprema je formiranje rastresitog setvenog sloja zemljišta koji će omogućiti olakšano nicanje biljke usled male zapreminske mase zemljišta, 300 do 800 kilograma po kubnom metru, i povećanog sadržaja vazduha. Sloj ispod semena ne bi trebalo obrađivati jer će se na taj način prekinuti prisustvo vlage koja se penje kapilarno iz dubljih slojeva. Vladimir Višacki sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da povećana brzina kretanja od preko 10 kilometara na sat dovodi do boljeg rastresanja setvenog sloja. U praksi se najčešće koriste setvospremači dok su se srednje teške i teške drljače vratile u upotrebu kod težih zemljišta. Rotacione drljače skoro da i nisu u upotrebi, a mogu veoma kvalitetno pripremiti zemljište lošijeg kvaliteta koje je ređe obrađivano i sa dosta žetvenih ostataka kakvo je najčešće državno zemljište uzeto u zakup. Rotacionu drljaču ima smisla koristiti kao mašinu za predsetvenu prirpremu kod srednje teških i teških zemljišta, a setvospremač koristiti kod lakih. U predsetvenoj pripremi najvažniji su zahtevi kulture koja se seje, odnsono dimenzija semena.

– Redukovana obrada se primenjuje na nekim ali ne i svim kulturama. Poprimila je novo obeležje vertikalne obrade zemljišta kako bi se zadovoljili aspekti zaštite životne sredine, rešavanja problema sabijanja zemljišta i povećanja sadržaja organske materije. Na ovaj način rasturaju se sabijeni slojevi zemljišta nastali korišćenjem teških traktora i široko zahvatnih mašina. Drugo, zaostali žetveni ostaci predstavljaju svojevrntan vid izolacije zemljšita sa zadatkom sprečavanje erozije, preteranog zagrevanja i velike evaporacije, čuvanje vlage. Novi način zahteva novi koncept zaštite bilja odnosno borbe protiv korovskih biljaka. Za impelemntaciju ovog novog koncepta potrebno je više godina, poručuje Višacki i napominje da i ako teško prihvataju novi koncept vertikalne obrade zemljišta, iskustva su takva da oni poljoprivrednici koji su to probali, sada kategorički odbacuju upotrebu pluga. Značajno smanjenje potrošnje goriva koje je od 12,24 do preko 32 odsto, veći učinak za 38 do više od 60 odsto, izuzetno pozitivno utiču na značajno povećanje gazdinstava koja koriste ovaj novi koncept proizvodnje. Za postizanje pozitivnih rezultat potrebno ga je primenjivati minimum tri, a najbolje pet godina kako bi se registrovali konkretni rezultati.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski