Боранија потиче из породице махунарки (Fabaceae) води порекло из Латинске Америке, а на европско тло су је донели Шпанци у 16. веку. Изузетно је богата биљним влакнима, те нутриционисти препоручују њену употребу у људској исхрани. Сетва бораније почиње од 20. априла, када отопли и порасте температура тла, и најважније – када прође опасност од касних пролећних мразева. Ево како ће ваша сетва бораније бити успешна и профитабилна.
- Боранија не подносни монокултуру, те на исто место може доћи тек након четири године. Такође, треба избегавати парцеле на којима су се у претходне три године гајиле луцерка, детелина, соја, грашак или пасуљ, јер патогене гљивице које се јављају код ових биљака изазивају штете у усевима бораније, доводећи до обољења корена. Потребно је избегавати и купусњаче као предусев, због присуства бактерије Xanthomonas campestris. Најбољи предусеви бораније јесу коренасто и луковичасто поврће, као и стрна жита.
- Боранија је топлољибива биљка, потиче из тропских крајева, те има повећане захтеве према топлоти. Семе креће да ниче на температури од 12 степени, међутим, тада ниче веома споро. Оптимална температура за ницање ове биљке износи 20 степени, за развој вегетативних органа (до формирања цветова) око 18 до 20 степени, а за формирање генеративних органа од 22 до 25 степени. Осетљива је на ваздушну сушу, нарочито у периоду цветања.
- Овој махунарки највише одговарају алувијална земљишта, растресите структуре, добро снабдевена хранљивим материјама. Најпогоднија рН вредност земљишта износи од 5,6 до 6,4. За узгој бораније неопходно је избегавати тешка земљишта с високим нивоом подземних вода. Оптимална влажност је 60 до 70 посто пољског водног капацитета. У односу на друге махунарке, боранија има веће захтеве у погледу плодности земљишта.
- Боранија има повећане захтеве према светлости такође, нарочито у првим фазама раста. Она окреће листове према сунчевим зрацима. Засењивање резултира издуживањем биљака.
- Боранија је биљка која успева и на већим надморским висинама, одређене сорте могу да се гаје и на надморској висини до 1.300 метара. Највише јој одговара умерено влажно поднебље.
- Основна подела бораније јесте на основу висине раста: на ниске сорте бораније (30-60 центиметара), које се често називају и индустријске, гаје се на већим парцелама и високе, које се искључиво гаје у мањим баштама уз кућу, јер захтевају потпору за правилан развој. Код високе бораније берба је компликованија, јер се бере ручно. Као потпора за високу боранију често се користе притке које се међусобно повезују, шпалир од стубова између којих се налази затегнута жица, за коју се веже мрежа.
- Дубина сетве зависи од врсте тла. Код лакших земљишта сеје се на дубини 5 – 7 цм, а код тежих земљишта на 3 – 4 цм. Боранија се углавом сеје у “кућице” од 4 – 6 семена, на 50-80 цм раздаљине, како би остало доста простора за одрасле биљке. За пролећну сетву бораније неоподна је основна обрада земљишта на дубини од 30 цм, а пред сетву се земљиште култивира.
- Наводњавање се обавља у бразде, никако по листу. Вештачка киша ствара повољне услове за ширење бактериоза.
- Када је реч о ђубрењу бораније, стајњак је дозвољено унети само кроз претходну културу која се гајила на тој парцели. Директно уношење стајњака довешће до повећане концентрације азота, што резултира наглим бујањем биљака и смањењем броја плодова. Азот је биљкама потребан само у почетним фазама развоја, док не почну да га користе из бактеријских квржица – боранија има моћ азотофиксације. Потребе бораније за ђубрењем износе 60 – 80 кг/ха НПК. Прихрану треба урадити у фази 3-4 права листа.
- Дужина вегетације, у зависности од сорте, износи од 55 до 70 дана. Током вегетације неопходно ју је 2 -3 пута окопати, први пут након појаве редова. Окопавање се обавља плитко, с обзиром на то да боранија има плитак коренов систем. Приликом окопавања потребно је да земљиште буде суво, односно, да се наводњава тек након окопавања.
Пише: Тања Пролић
