Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ДИЊА НЕОДОЉИВА КРАЉИЦА ЛЕТА: Мирисна, слатка и посебно лековита

ДИЊА НЕОДОЉИВА КРАЉИЦА ЛЕТА: Мирисна, слатка и посебно лековита

386

Мишљења су подељена око тога да ли је диња воће или поврће и да ли припада истој фамилији као бундеве и тиквице, или пак породици краставаца. Али, када расхлађена и сочна замирише у врелим данима на трпези, те дилеме више нису важне. Јели су је стари Египћани, Грци и Римљани, а данас је неизоставна намирница широм планете, свима доступна и нутритивно веома цењена и препоручљива у исхрани.

Пише: Биљана Ненковић

На летњем менију диња заузима важно место, јер хидрира и препуна је витамина и минерала. Ако није довољно слатка, може се посути шећером, медом или циметом па нема изговора да се у сезони не једе свакодневно, а сок од лимуна појачава њену арому.

Мало калорија, пуно витамина и минерала

Диња садржи изузетно мало калорија и масти. Плод садржи чак 95 одсто воде, један проценат беланчевина, 5,5 одсто шећера и грам биљних влакана. Богата је витаминима као што је каротен, витамин Б и Ц, а од минерала садржи фосфор, калцијум, магнезијум, калијум, гвожђе, цинк. Постоји више врста диње, а код нас су најзаступљеније оне које имају наранџасту или жуту унутрашњост, као и зелена, која је нешто мања и позната као ананас – диња.

Висок ниво калијума у дињи важан је за правилан рад срца, а она га има чак три пута више од лубенице. Диња може да помогне у правилном управљању дијабетесом, јер има низак гликемијски индекс, а то спречава скок шећера у крви, те се препоручује као редован део исхране особа са дијабетесом.

Здрав залогај за мајке и бебе

Диње имају и противупална својства, а витамин А из плода јача имунитет и подстиче производњу белих крвних зрнаца. Фолат у дињама један је од најважнијих хранљивих састојака који су током трудноће потребни будућим мамама и бебама. Фолати и фолна киселина учествују и у формирању постељице, која снабдева бебу неопходним нутријентима. Студије су показале да је диња корисна у превенцији рака, а има назнака да успорава напредовање артритиса и смањује ризик од појаве астме.

Када је већ толико корисна за здравље, требало би знати неколико важних чињеница о овој мирисној краљици лета. Диње не садрже скроб који се претвара у шећере, тако да не настављају да сазревају по брању. Ако се уберу раније, никада не достигну прави укус. Зрела диња садржи глукозу, фруктозу и сахарозу. Зреле диње имају јак, интензиван, карактеристичан мирис. Ако се исеку пре продаје, губе део витамина Ц, који се разграђује на ваздуху.

Семенке диње су јестиве и садрже влакна, протеине и омега-три масне киселине. Семенке се препоручују код болести бубрега, а чај од цвета диње користи се за искашљавање.

 Квалитет се познаје по мирису

Дињи је потребно много топлоте и светлости како би развила интензиван и сладак укус. Најукусније су оне које дозревају под отвореним небом. Квалитет се може препознати по мирису коре, који би требало да буде интензиван, сладак, воћкаст и без оштрине. Мале пукотине у кори диње су нормалне и нису лош знак. Тачка где је била стабљика може бити сува и крта.

После брања, диња на собној температури може да стоји недељу дана, а у фрижидеру и двоструко дуже. Идеална температура за послужење диње је седам степени. Савршена је за десерте и сладоледе, као састојак воћне салате или у коктелима.

Диње се одлично слажу с пршутом, што је веома популарно предјело у Италији. Узгајају се више од 2.500 година, али у давна времена нису биле слатке. Тек са селективним узгојем постајале су све слађе кроз векове и због тога се ових дана углавном сматрају воћем, иако припадају породици поврћа.

Једе се најчешће свежа, исечена на кришке и обавезно расхлађена у фрижидеру. Многе домаћице је користе за прављење џемова у комбинацији са бресквама или јабукама и тако чувају мирисе и укусе лета у теглама за хладне зимске дане.

Против грчева

Узети две кашичице семена диње и две кашичице семена краставца. Заједно их помешати и прелити са 600 милилитара кипуће воде, оставити поклопљено да стоји два сата, а затим процедити. Пити по 100 милилитара пре доручка, а по 200 милилитара пре ручка и вечере. Лечење траје десет дана.

Против учесталог мокрења

Помешати по две кашичице ситно измрвљеног семена диње и краставца и једну кашичицу уситњених петељки вишње. Све прелити са 700 милилитара провреле воде и оставити да одстоји два сата поклопљено. Затим процедити и пити по 250 милилитара три пута дневно пре оброка. Терапија траје пет дана.

За освежење и јачање

Сок од диње, исцеђен ручно или у соковнику, треба помешати с јогуртом, медом и лимуновим соком. Тако добијену мешавину пити два до три пута дневно по једну чашу.

За негу суве коже

Исцедити сок свеже диње, додати исту количину млека и ружине водице. Тако добијени лосион наносити на лице увече и ујутру, а по могућству и чешће. Једном нанет лосион оставити да стоји 20 минута, а затим опрати млаком водом.