НЕНАД МИЛОШЕВИЋ ИЗ ДРЕНОВЦА УЗГАЈА ПАПРИКЕ
Дреновац, једно од највећих села у параћинској општини, познато је по узгоју паприке. Плодна долина Мораве омогућава повртарима производњу квалитетних плодова овог поврћа.
Један од њих је Ненад Милошевић (53) који производи, углавном, старе домаће сорте. Пољопривредом се бави од 1996. године. Иако су му родитељи били просветни радници, он је завршио Пољопривредну школу.
– Пољопривредну школу сам завршио јер је у то време пољопривреда имала перспективу. Тих 90-их година водила се добра аграрна политика. Остао сам у струци, док су многи отишли у иностранство или променили професију. Када сам се оженио, породица моје супруге је имала земљу, па смо кренули у озбиљнију причу. Почели смо са ратарством, сточарством и паприком, а сада сам пре свега оријентисан на повртарство и воћарство. Треба се бавити и ратарством, јер није свака година добра за поврће – почиње разговор за „Добро јутро“ Ненад Милошевић.
Домаће сорте се боље показале
Од поврћа узгаја паприку, купус, парадајз, бостан, дињу, а од воћа крушку, трешњу и дуњу. Од ратарских култура кукуруз и пшеницу.
– Наш моравски крај је познат по узгоју паприка јер је комплетна долина Мораве повољна за гајење. Имам домаће сорте, а то су капије – бела куртовка, црна куртовка, дукат. Све су то паприке одличне за ајвар. Могу рећи да су се наше домаће сорте показале као боље и по приносу, и по отпорности на болести у односу на хибриде. Семе хибрида је скупо, а на нашем поднебљу хибриди се нису баш показали као добри – наглашава Милошевић који паприку узгаја на отвореном на једном хектару, док укупно обрађује око десетак хектара под осталим поврћем, воћем и ратарским културама.
У послу му помажу супруга Татјана и старији син Михајло, студент на Пољопривредном факултету. Сада у фебруару креће се са послом око паприка и завршава се у децембру.
– Сами производимо расад из нашег семена. Ако хоћете да имате зараду морате све сами да радите од почетка производње до краја. Остављамо најбољу паприку за семе које се осуши, спакује, а након дезинфекције иде даље у производњу расада. Имамо контејнерски расад у пластеницима. Годишње произведемо до 100.000 расада паприке. Док не крене расађивање припремамо земљишта, па тако оремо, тањирамо, ђубримо и у мају расађујемо. Поврће гајимо на отвореном. Превише нам је скупа пластеничка производња. На отвореном пољу је јефтинија производња, али је ризичнија и због временских услова и због болести – каже Милошевић.
Велики проблем су болести и штеточине
– Проблем нам прави пламењача, а од штеточина пужеви и инсекти. Све су то проблеми који се решавају само је потребно знање. Ништа се не препушта случају јер је нама ово посао од кога живимо. Сваки дан сам на њиви. Мора да се прати све како би се избегле болести. Имам и добру сарадњу са Пољопривредном службом из Јагодине која ми доста помаже – истиче Милошевић.
Прошла сезона је, како каже, била тешка због временских неприлика, али је виша цена паприке покрила мање приносе.
– Произвођачима је било исто док је купцима било скупље. То је правило, ако имате већи род, јефтинија је роба, а када је мањи род јефтиније вас кошта берба и превоз, и скупље продајете тако да нам дође на исто. Нама је циљ да народ може да купи наше производе, а не да имамо високе цене – објашњава Милошевић.
Берба паприке креће од 15.августа и траје до октобра или новембра, некада и до децембра.
– Лепо време крајем године је допринело да будемо на некој позитивној нули. Недавно сам набавио и хладњачу од 100 кубика коју претежно користим за воће. Паприку сам продавао одмах, али сада ћу моћи и њу да складиштим. Поврће и воће углавном продајем на велико, а паприку и парадајз на пијацама. Имам и све потребне машине, од оних за садњу ситног семена, садилица за расад, машина за постављање фолије, трактора и возила. Без тога није могуће професионално бављење овим послом – каже Ненад.
Дани паприке у Дреновцу
Све послове око узгоја паприке раде сами породично, осим бербе када морају да ангажују раднике. Род је у просеку око 15 до 20 тона по хектару, на бољим парцелама и око 30 тона. Сваке треће године ради анализу земљишта која је показала да земљиште у овом крају има повећане количине калијума и фосфора, а мање количине азота.
Ненад Милошевић је један од организатора манифестације „Дани паприке“ у Дреновцу која траје већ 12 година. На манифестацији се излажу паприке али и други пољопривредни производи и машине, бира се најтежа и најдужа паприка и одржава се такмичење у спремању ајвара.
– Циљ је био дружење паприкара и размена искустава. Успели смо да за 12 година побољшамо и квалитет и количину паприка. Колико се сећам прошле године најтежа паприка је била 350 грама тешка, а најдужа је имала 27цм – каже Милошевић.
Он се, као и остали повртари овог краја, залаже за очување старих сорти паприка.
– Треба очувати наше сорте паприке јер оне имају и мирис и укус. Све хибриде сам пробао и ни један није тако добар као аутохтоне сорте, а и купци више воле домаће. Од хибрида сам садио каптур и он има и предности и мане. У пластенику може добро да се гаји, али на отвореном добије храпаву површину и такву паприку нико на пијаци неће да купи. Има суву материју и добар је за ајвар али народ хоће домаће сорте и хоће велике, лепе, сјајне плодове. Семе хибрида би коштало више од хиљаду евра за хектар, а домаће кошта око 200 евра – објашњава Ненад.
Занимљив је податак да у Дреновцу око педесет домаћинстава гаји паприку, од око 500 домова. Раније је било 700 кућа у овом селу а и скоро свако домаћинство је узгајало паприке.
Ситније од хибрида а укусније
Црна куртовка је слична белој куртовки, али су јој плодови тамније боје. Иако су плодови ситнији него код хибрида, могу порасти до 20цм и тежине до 250 гр. И она има слатки и нежни укус, и погодна је како за пуњење тако и за кување разних јела, нарочито ајвара.
Бела куртовка има крупне, дебеле и меснате плодове. Када сазри паприка је црвена. Позната је по слатком укусу и углавном домаћице воле да је купују за ајвар јер има доста суве материје, лако се љушти и брзо упржава.
Дукат је сорта која даје изузетно слатке и сочне плодове средње величине. Црвене је боје када је зрела. Дукат паприка је погодна за узгој у пластеницима и на отвореном пољу, а карактерише се високим приносима.
Пише: Јелена Лукић
