Да бисте направили добар и квалитетан сир, осим знања и вештине, морате имати квалитетне састојке, али и инспирацију захваљујући којој можете бити другачији од осталих. Пример за то је Ласло Ђерђ из Бечеја, који прави домаће сиреве. Овим занатом почео је да се бави пре четири године, а знање је преузео од мајке и од пријатеља.
„Сви ме зову Шулц, пошто сам рођен у Немачкој. Живим у Медењачи, где се наш салаш налази. Када сам био дете увек бисмо при повратку из Немачке свратили у Мађарску да купимо пареницу. Игром случаја сам једног дана добио сирну културу за моцарелу и пареницу. Због носталгије за тим укусом из детињства, почео сам да правим хандмаде сиреве. Наша пареница се прави од првокласног крављег млека од крава које се хране искључиво сеном од луцерке. Сиреве димимо на букви“, причу започиње Ласло Ђерђ.
Тајна његових специјалитета крије се, управо, у квалитетним сировинама. С обзиром на то да две године уназад не држе стоку, млеко купују од провереног произвођача, који своја грла храни искључиво сеном детелине.
„Када пробате сир можете осетити чиме је стока храњена. Сиреве које производим су веома осетљиви на пх и на протеин, тако да сам принуђен да користим квалитетно млеко, и на то морам да обратим пажњу. Ако је пареница коју правим лепа, она се може произвести само од доброг млека, ту се дакле не сме варати”, каже Шулц.
Истина је да у продавницама постоји мноштво укусних сирева, не зна им се број. Међутим, они домаће производње имају посебну драж, своју „душу” и неоспоран квалитет. Можда тајна успеха лежи и у томе што наш саговорник, како каже, одржава духовну везу са својим „чудесима од сира”?
„Ми занатлије можда не радимо по прописаном патенту, али обраћамо пажњу на детаље. Сваки сир нам прође кроз руке, погледамо га, прегледамо га. Имам посебну навику да исте сиреве ставим један поред другог и у димљењу и касније када их спакујемо, тако да одржавам духовну везу са својим сиревима”, објашњава Бечејац.
