Покрајински секретаријат за пољопривреду у овој години усмериће значајна средства у развој војвођанске пољопривреде. О томе на који ће начин бити распоређена бесповратна финансијска средства и има ли новина у односу на прошлу годину, разговарали смо са др Вуком Радојевићем, покрајинским секретаром за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
- Аграрни буџет Покрајинског секретаријата за пољопривреду , водопривреду и шумарство за 2020. износи преко 7,8 милијарди динара, а у односу на аграрну касу у 2019, финансијска средства увећана су за 18,3 посто – каже покрајински секретар. – Свесни тога да пољопривредници у Војводини очекују континуитет у спровођењу мера аграрне политике, да желе извесност и предвидљивост, произвођачи ће и у овој години моћи да рачунају на бесповратна финансијска средства која додељујемо, за категорију малих и средњих пољопривредних газдинстава, за развој интензивних грана пољопривредне производње, за инвестиције у прерадне капацитете, ради добијања производа с већом додатном вредности, за улагања у техничко-технолошку опремљеност и модернизацију процеса производње на газдинствима.
Дигитализација пољопривреде један од приоритета
Влада Србије је међу приоритете Националне политике ставила и дигитализацију, а Покрајински секретаријат за пољопривреду, по речима нашег саговорника, препознаје значај дигитализације у аграру.
- Дигиталне технологије и синергија, односно, повезивање ИТ сектора и аграра, јесте будућност светске и српске пољопривреде. – каже др Вук Радојевић. – У условима све присутније конкуренције на тржишту пољопривредних производа, изузетно је важно да домаћи производи буду конкурентни ценом, количином и квалитетом. Примена паметне пољопривреде, коришћење специјализованих дигиталних платформи, омогућавају пољопривредницима да остварују уштеде у инпутима, употреби минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, пољопривредна производња постаје економичнија коришћењем прецизних технологија, постижу се високи и стабилни приноси и регистрована газдинства постају одржива. И не само то, дигиталне технологије обезбеђују заштиту животне средине и очување биодиверзитета – истакао је наш саговорник и додао: – Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство подржава увођење дигитализације у пољопривреди и од 2015. издвајамо средства за пројекат „Мониторинг употребом даљинске детекције у пољопривреди, водопривреди и шумарству“, који реализујемо с новосадским Институтом “Биосенс“. Резултат тог пројекта је израда дигиталне платформе “АгроСенс”, која нам омогућава да пратимо резултате наших конкурсних линија од апликације до исплате, проверавамо инвестиције на терену преко пољопривредних стручних служби и саветодаваца, унапређујемо квалитет пољопривредног земљишта, анализом земљишта и обрадом података, сагледавамо структуру пољопривредних култура у Војводини. Сваке године за унапређивање те апликације додељивана су средства у износу до 10 милиона динара. Ове године за надоградњу платформе ”АгроСенс” издвојили смо до 10 милиона динара, како бисмо имали што прецизније податке, за потребе наших пољопривредника, саветодаваца, као и за рад наших служби у ресорном секретаријату.
Конкурсне линије, намењене регистрованим пољопривредним газдинствима, правним лицима, предузетницима, земљорадничким и сложеним задругама Секретаријат реализује делом кроз Програм за заштиту, уређење, коришћење и управљање пољопривредним земљиштем, за који је издвојено до 2.247.576.714,73 динара, као и Програм за подршку пољопривредној производњи и руралном развоју подржаним са 688.000.000 динара.
- Објавили смо 18. јануара и прве конурсне линије – истиче др Вук Радојевић. – За набавку опреме и система за наводњавање опредељено је 340 милиона динара, за опремање сточарских фарми 80 милиона динара, а исто толико новца издвојили смо и за набавку опреме и конструкција за биљну производњу у заштићеном простору. Осим тога, субвенционишемо набавку противградних мрежа и подизање производних засада хмеља, увећали смо средства за подршку младима у руралним подручјима са 250 на 270 милиона динара. На већу подстицајну подршку моћи ће да рачунају винари, јер смо за инвестиције у опрему за производњу вина и ракије за 2020. предвидели до 70 милиона динара. Задржали смо ниво давања за развој и унапређење пчеларства од 25 милиона динара.
Како истиче, важно је напоменути да ће на субвенцију на инвестицију до чак 80 посто моћи да рачунају посебне категорије апликаната: млади до 40 година, жене носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава, као и пољопривредници који раде у отежаним условима рада у пољопривреди. За њих су и већи максимални износи бесповратних финансијских средстава по пријави, док за остале пољопривреднике подршка износи до 60 посто.
- Желим да нагласим и то да остају и давања, која су у вези с развојем руралних подручја, а реч је о моделима суфинансирања пројектних активности које реализујемо с локалним самоуправама у Војводини, међу којима је изградња водоводне и канализационе мреже, извођење комасационих радова, уређење атарских путева и отресишта, уређење каналске мреже у функцији одводњавања и уклањање дивљих депонија – поручује покрајински секретар за пољопривреду. – Новина је да ћемо са 600 милиона динара подржати аутоматизацију Противградног радарског центра „Фрушка гора“, који ће унапредити систем противградне заштите и учинити га ефикаснијим. План је да се инвестиције уложе и у радарске центре Бајша и Самош – додаје др Радојевић.
Ресорни секретаријат подстиче развој воћарства, повртарства, сточарства, виноградарства, субвенционише куповину опреме и система за наводњавање, набавку пластеника, додељује средства за набавку противградних ракета, а, како каже наш саговорник, пољопривредници су веома заинтересовани за конкурсне линије Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
– У последње четири године с регистрованим пољопривредним газдинствима у Војводини потписано је 6.357 уговора , укупне вредности инвестиција 7.604.352.745,16 динара, од чега је учешће ресорног Секретаријата у инвестицијама 4.255.907.219,28 динара, а подносиоца захтева 3.348.445.465,87 динара – додаје др Вук Радојевић. – У 2019. години с регистрованим пољопривредним газдинствима са територије АП Војводине потписали смо 1.675 уговора, укупне вредности инвестиција 1.929.457.782,34 динара, од чега је учешће Секретаријата у инвестицијама 1.185.575.576 динара, а апликаната 743.882.206,34 динара. Процедуру око аплицирања на наше аграрне мере максимално смо поједноставили, захваљујући доброј координацији с Министарством за пољопривреду и националним институцијама, с којима сарађујемо и од којих електронски за газдинства потражујемо податке за одређени конкурс. За пољопривреднике по службеној дужности прибављамо податке о регистрацији газдинства, плаћеној такси – накнади за одводњавање, доказ о измиреним пореским обавезама подносиоца захтева према локалној самоуправи. У поступку конкурисања пољопривредницима су на располагању пољопривредне стручне службе, са чијим се саветодавцима могу консултовати око прикупљања потребне документације. На располагању су им и службе ресорног секретаријата, а конкурсне линије имају јасно дефинисан правилник и систем бодовања.
Предњачи Бачка, касни Банат
Пољопривредници у Војводини заинтересовани су за подстицајну подршку ресорног Секретаријата, захваљујући мерама аграрне политике, у којима готово да нема области пољопривредне производње која није субвенционисана, каже покрајински секретар и додаје да је ипак има разлике у коришћењу бесповратних финансијских средстава Покрајинског секретаријата за пољопривреду , водопривреду и шумарство.
– Имамо светлих примера, где смо изузетно задовољни одзивом и бројем апликаната, укупном вредности инвестиција и пројектима које реализујемо с локалним самоуправама, као што је то општина Оџаци, где смо у 2019. години потписали 102 уговора, града Суботице, где смо потписали 90 уговора, а у општини Рума потписана су 182 уговора. С друге стране, у Банату имамо мањи број апликација: у општини Пландиште потписали смо свега седам уговора, а у Ковину тек 17 уговора.
Покрајински секретаријат за пољопривреду труди се да аграрном политиком утиче на опстанак младих у сеоским срединама. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији има 564.541 газдинстава, од којих су 562.896 породична газдинства, а 1.645 су газдинства правних лица и предузетника. Од 2012. године број пољопривредних газдинстава пао је за 9,9 посто, док је пољопривредна површина повећана за 1,1 посто. Просечни носилац газдинства старији је за две године – има 61 годину.
– С проблемом опстанка младих у селима суочавају се и земље чланице Европске уније и на нивоу ЗПП европске заједнице, акценат је стављен на генерацијску обнову пољопривредних газдинстава – каже др Вук Радојевић, покрајински секретар за пољопривреду. – Како бисмо с једне стране задржали младе у руралним подручијима и мотивисали их да се баве агробизнисом, а са друге генерацијски обнављали породична газдинства, дајући допринос поправљању демографске слике, године 2017. с Министарством за пољопривреду први пут смо расписали конкурсну линију Подршка младима у руралним подручјима, односно Старт-ап програм, за који смо издвојили до 100 милиона динара, за инвестиције за унапређење примарне биљне и примарне сточарске производње. Максималан износ бесповратних финансијских средстава износио је 1,2 милиона динара, 75 посто средстава давано је авансно, а остатак по реализацији инвестиције. Потом је новац за ту меру увећаван, а аграрна мера је иновирана. У 2019. години за конкурсну линију Подршка младима у руралним подручјима било је опредељено 250 милиона динара, повраћај на инвестицију износио је до 90 одсто, а максималан износ средстава по пријави износио је 1.500.000 динара. Новац је додељиван и за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, прерадне капацитете, као и за опремање мини пивара. У 2019. години потписано је 204 уговора, укупне вредности 284.228.778,45 динара. У последње три године, захваљујући тој аграрној мери имамо 456 нових пољопривредних газдинстава, чији су носиоци млади пољопривредници од 18 до 40 година. Желим да истакнем и да у свим осталим конкурсним линијама млади пољопривредници могу да остваре субвенцију и до 80 посто на инвестицију.
Говорећи на традиционалном Саветовању агронома на Златибору, др Вук Радојевић говорио је о ИПА прекограничном пројекту “Agrinno”, у којем је Покрајински секретаријат за пољопривреду , водопривреду и шумарство био водећи партнер, а у плану је и реализација ИПА пројекта ”Agrinno 2”, што говори о важности сарадње с науком и струком.
- Уколико желимо да имамо конкуретнију , иновативнију , напреднију али и економски одрживу пољопривредну производњу, важне су инвестиције у аграрни сектор, како с националног нивоа, тако и кроз средства из ИПАРД програма Европске уније и европских пројеката, пројеката прекограничне сарадње. – истиче др Радојевић. – То је концепт финансирања, уверења смо, који нашим пољопривредницима може осигурати профитабилност и одговарајуће приходовање на газдинству. Зато смо и првобитно аплицирали на ИПА прекогранични пројекат “Agrinno“, вредан преко 325.000 евра, који је везан за савремену производњу поврћа у дигиталним пластеницима. Радили смо га с нашим партнерима из Мађарске жупаније Чонград, Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду и Фондом „Европски послови“. Пројекат у којем смо ми водећи партнер успешно је реализован, формирани су пољопривредни инкубатори и постављени савремени пластеници у Пољопривредним школама у Футогу, Руми и Вршцу, као и на новосадском Институту за ратарство и повртарство. Сарадња са научним институцијама је и више него нужна, јер заједнички радимо на уградњи знања и нових технологија у праксу, а то је, по нашим оценама, пољопривредницима неопоходно, како би на тржишту били конкурентнији.
У наредном периоду Секретаријат очекује аплицирање на ИПА пројекат “ Agrinno 2“, вредан преко 227.000 евра, у којем су им партнери из Мађарске, Фонд „Европски послови“ и РРА Бачка. Циљ тог пројекта је усвајање нових знања и технологија у производњи ароматичног и лековитог биља, поручује ресорни покрајински секретар.
– Секретаријат с колегама из Мађарске реализује ИПА пројекат WASIDCA, вредан око седам милиона евра, а реч је набавци мобилних брана за спречавање поплава. У циљу заштите од поплава сличан пројекат ”Togheter We Stand“, вредан готово 1,8 милиона евра, реализоваћемо и с партнерима из Хрватске.
Досадашња истраживања указују на то да пољопривредницима у Војводини највише треба улагање везано за интензивирање пољопривредне производње, технолошко опремање у смислу модернизације пољопривредне производње и за инвестиције у прераду пољопривредних производа. Тај тренд забележен је и у претходној буџетској години.
- За набавку опреме и система за наводњавање владало је велико интересовање пољопривредника у 2019. и укупна вредност инвестиција за те намене износи преко 663 милиона динара. Захваљујући тим инвестицијама, под системима за наводњавање наћи ће се нових 2.720 хектара. – рекао је др Вук Радојевић. – Пољопривредници су заинтересовани и за набавку опреме за сточарство, а укупна вредност ових инвестиција износи 142.135.383,12 динара: за опрему за пластенике, под којима ће се наћи нових 124.382 квадратних метара, као и за подизање противградних мрежа, којима ће бити обухваћено нових 125 хектара засада. Радује податак да расте интересовање за пчеларску производњу и да укупна вредност инвестиција у ту грану аграра износи преко 53 милиона динара. Тенденција развоја виноградарства и винарства у Војводини све је присутнија и у сектору подстицајне подршке винском сектору бележимо значајнија улагања и инвестиције. Кроз наша два конкурса укупна вредност инвестиција износила је 111.084.118,61 динар.
И. Радоичић
Добро јутро број 575 – Март 2020.
