Раскошни, егзотични цветови дрвенастог божура (Pheonia suffructicosa) најлепши су украс баште у мају и јуну. То је „грм“ који веома споро расте, али може достићи висину од 1,5 до два метра. Красе га величанствени миришљави цветови у облику кугле, пехара или чиније, пречника и преко 25 центиметара, који могу бити једноставни, дупли или полудупли, бели, ружичасти, црвени, љубичасти, али и прелепи лимунжути.
Дрвенасти божур је познат и као кинеска ружа, а припада роду Paeonia. Име је добио по грчком богу Пеону, а у Кини је био популаран још у 7. веку. У почетку је украшавао вртове богаташа и царева, па је добио име и „царски цвет“.
Ова дуговечна биљка може да украшава вртове стотинак година и дуже. Своје место нашла је у дворишту Твин пагода храма у кинеском граду Таијану још за време владавине цара Ван Лиа, а сваког априла последњих 400 година даје стотине величанствених цветова пријатног мириса.
Иако је у Европу пренета пре скоро 200 годна, тек у новије време ова захвална и издржљива биљка почела је масовније да се гаји, а последњих неколико година и у нашим вртовима. Пошто на једном месту остаје дуго, неопходно јој је обезбедити одговарајуће услове, мада се у принципу веома лако гаји. За велике цветне грмове потребна је потпора да после јачих пљускова не би дошло до полегања цветова, који су веома крупни, пречника двадесетак центиметара. Добро успева на осунчаним или полусеновитим местима, заштићеним од ветра. Посађени у полусенци дрвенасти божури ће дуже цветати, у шта смо се уверили приликом посете породици Џунић у Старчеву код Панчева.
Највише им одговара плодно, песковитоиловасто и умерено влажно, дубоко земљиште. Због тога је неопходно да се пре садње земља дубоко прекопа и уситни, затим обогати додавањем ђубрива или компоста. Саде се од средине септембра до краја октобра у јаме дубоке пола метра и широке 60-70 центиметара. Ако се сади више биљака, размак између њих треба да буде метар и по. Могу се гајити у жардинијерама и већим саксијама и садити током целе године. Прикладни су за барокне и јапанске баште, којима дају чар, али и за једноставне природне леје.
Током вегетације „царски цвет“ тражи умерено заливање. Вода је најважнија у време раста, до цветања, и током јулских жега. Међутим, ни с водом не треба претеривати, јер се тада на листовима и младим изданцима, због напада гљивица, могу појавити смеђе флеке. Заражене изданке треба одсећи мало изнад земље и попрскати фунгицидом. У пролеће сваке друге године прихрањује се са 50 грама минералног ђубрива по сваком бокору, а у летњим месецима, после цветања, органским које садржи веће количине азота.
Младе божуре треба благо орезати да би добили лепу и правилну форму. Старијим биљкама орезују се само оне гране које грм чине прегустим или неправилним, у рано пролеће док је биљка у стању мировања, крајем лета или у рану јесен да би се избегло цурење сокова. Прецветали божури током летњих месеци имају тамнозелене листове, док бронзанољубичасте добијају у јесен. Затим губе листове и презимљавају. У пролеће израсту и поново цветају. Цветови ће бити крупнији ако се сви сем терминалних пупољака покидају. Веома ефектно делују и с другим биљкама у врту: геранијумом, мацином травом, лоптастим шимширом, полеглим формама четинара…
Д. Радивојац
Добро јутро број 542 – Јун 2017.
