Бундеве или тикве имају квалитете и воћа и поврћа. Расправа којој групи припадају је сувишна, јер ови слатки и хранљиви плодови све су чешће на трпезама. Зими се често пеку, рендају за пите, или се од њих праве сокови и потажи. Једна је од ређих врста намирница, код којих су сви делови јестиви, од коре до семена. Лако се гаји, а што је најважније отпорна је на болести, не захтева никакве третмане, а ни редовно заливање.
У Шумадији се најчешће гаји аутохтона бела бундева. Позната је и под именима печенка, пеца или бели дулек. Гаји се у баштама, за кућне потребе, али има и већих засада. Ана и Ранко Ђаковић из села Влакча код Крагујевца гаје бундеве, зависно од године, на 30 до 50 ари.
„Бундеве се лако гаје. Не заливамо засад, јер нам је вода далеко, а она добро подноси сушу. Али сваке године имамо солидан род, који откупљују снабдевачи пиљара или пијачни накупци. Нема потребе ни за каквим хемијским третманима, јер је не нападају болести. Може да страда само од великих природних непогода. Постоји више варијетета ове старе бундеве, која се одувек сејала у Шумадији, али су све сличне. На имању гајимо све помало, класично смо домаћинство које сваштари, па је било логично да се упустимо и у узгој дулека. Вегетација му је преко 100 дана. Ова сорта је слатка, месо јој је густо, суво и добро за печење у рерни или прављење пита и пиреа“, каже Ана Ђаковић из Влакче.
Потражња највећа око Божића
Тежина Ђаковићевих бундева је око 15 килограма, али имали су и примерке од 50. Важна предност гајења је што после бербе може дуго да се чува.
„Не морамо одмах да јуримо купце, већ је после бербе ставимо у затворени простор да не измрзне и она тако може да стоји до фебруара, па и марта. Полако је продајемо зими, али највећа је потражња око Божића. Очува се и до 200 дана после бербе. Правило је да се дршка не сме откидати. Чак треба и оставити око 3- 4 центиметра дршке. Ако се дршка и откине, онда дулек треба одмах употребити. Након бербе треба је држати напољу две-три недеље у полухладу или на благом сунцу. Потом их пре првих мразева убацујемо у подрум са проветравањем, у коме не би требало да је више од 10 степени“, објашњава Ранко Ђаковић.
Дулеци су се раније гајили у кукурузу, као међуусев, да не би заузимали место у њивама. Углавном су сеоска домаћинства садила бундеве за своје потребе и за овим плодовима на тржишту није било велике потражње. Била је незаобилазна је посластица на Бадње вече као печена пеца и бундевара. Са развојем гастрономије и популарисањем здраве хране, бундева је успела да се попење на прву половину лествице здравих и пожељних намирница. Данас је зову спрском бананом, јер због свог благог укуса и нутрититвних вредности подсећа на ово јужно воће.
База за сокове
Од бундеве могу да се искористе сви делови, почевши од похованог цвета, који је у професионалном кулинарству постао скупи деликатес. Цветови у гајењу иначе морају да се разређују, како би опстали примерци који имају највише шансе да достигну жељењу величину и тежину. Меснати део плода се кува, пече или пасира.
„Многим соковима база је бундева због неутралног укуса. Они касније кашастом соку додају укусе другог воћа. Ми правимо домаћи сок од бундеве, а предност је што не мора да се замрзава или конзервира, јер узмете бундеву из подрума, направите шта хоћете и то одмах поједете или попијете“, каже Ана.
Семенке бундеве се пеку и усољавају, те се грицкају. Продавнице здраве хране увек потражују семенке. Искуснији кувари користе и кору бундеве, и тврде, да као и код јабуке, у кори су концентровани витамини и остали корисни састојци.
Семе голице за здрав оброк
Осим белог дулека у Шумадији се спорадично гаји голица, врста бундеве наранџасто-зеленкасте коре. Ова сорта је карактеристична по томе што има голо, тамније семе, без љуске. Семенке имају висок садржај протеина, веома су хранљиве и од њих може да се прави уље. Сорта је родна и незахтевна за гајење, а њено месо може да се користи подједнако и за људски и сточну исхрану. У последњој деценији од голице се прави и високопротеинско брашно, које је специфичне зелене боје, а богато је цинком. Брашно се добија млевењем семенки из којих је исцеђено уље.
Осим сорти које се користе за исхрану у Шумадији се често на окућницама гаје и шућурке-мале, украсне тикве. Домаћице их ређају на полице, стављају на тремове, терасе, или им у корпама служе декорацију на столу. Гаје се због живих боја, неправилних облика и рељефа. Прво су украс у баштама, а креативци их зими додатно боје и украшавају пред празнике. Често се деле деци, као весео поклон и посебан знак пажње.
Расад изнети после мразева
Одгајивач Ранко објашњава како изгледа процес гајења бундева, чије семе узима из својих дулека. Бира семе од најбољих плодова, када су потпуно зрели. Осуши га и чува на сувом месту до пролећа. Клијавост може да потраје и до 8 година. Пре сетве у појединачне саксијице, семе потапа један дан, да би убрзао клијање. Сеје на дубину од 3 до 4 центиметра и гаји расад на темепратури око 24 степена, док ноћна може да буде око 15 степени.
„Када млада биљка порасте око 20 центиметара, када је стабло чврсто и има два- три листа, треба је мало калити, а онда изнети на отворено поље, али тек кад прођу сви мразеви. Ми је садимо у земљу која се у предусевима добро ђубри, дакле на месту кромпира, пасуља или лука. Не треба их густо садити, јер су грмови велики и треба им простора. Корен може да иде у земљу и до два метра. Цвета у јулу и августу, а бере се у октобру“, објашњава овај произвођач.
Бундева је богата бета- каротена, који се у организму претвара у витамин А. Овај витамин помаже у борби против инфекција и вируса. Нутритивна вредност бундеве и обиље витамина Ц и Е, као и цинка, магнезијум и осталих минерала је и у регулисању крвног притиска, триглицерида, добра је здрав вид и кожу, опоравак срца после инфаркта, као и у борби против слободних радикала.
Киселити или замрзнути
- упркос томе што бундева може дуго да остане свежа, може се чувати и у замрзивачу. Изрендане или у комадићима, а потом замрзнуте неће изгубити на квалитету и укусу.
- пире од бундева је укусан и од њега могу да се праве чорбе, њоке, пудинзи, кашице за бебе или мафини.
- поједине домаћице га и киселе, као туршију. Сечен на комаде, као и свако друго поврће прелије се пресолцем за туршију, а потом пастеризује. Служи се после две- три недеље.
- дулек исечен на танке листове може да се суши у рердни или дехидратору. Листићи треба да се прелију лимуновим соком. Суше се на 60 степени око 4 сата. Добро осушен чипс од бундеве може да траје и годину дана.
Текст и фото: Биљана Ненковић
