Veljko Milković, novosadski izumitelj i član Srpske akademije iumitelja Novi Sad, idejni je tvorac i autor patenta samogrejne ekološke kuće, kojih je u Srbiji za tri decenije sagrađeno desetak. Naime, ove ekološke zemunice pokazale su se kao odlična investicija, zahvaljujući reflektujućim panelima koji mogu da se koriste i u poljoprivredi.
Aleksandar Nikolić, jedan od vlasnika takve kuće, koji u njoj s porodicom živi više od 30 godina, navodi kako se ne brine o ogrevu, a kuća mu je zaštićena od raznih vibracija i buke.
– Njena izgradnja bila je jeftinija u odnosu na nadzemne kuće, jer nisam imao troškova za crep, krovne konstrukcije, oluke, a ne razmišljam ni o spoljnoj zidnoj izolaciji, malterisanju i fasadi – navodi Nikolić.
Objekti ne iziskuju duboke temelje
Ovakav tip gradnje, uloženo vrati najduže za deset godina, pa se kuća bukvalno sama otplati jer se radi o konstrukcijama s reflektujućim površinama, koje su pokazale da mogu da uštede na grejanju i do 85 odsto. Takođe, oni koji stanuju u njima, navode da se i na osvetljenje uštedi oko 30 odsto. Razlog tome je što umesto običnog krova imaju zemljanu zaštitu, što štiti kuću od niskih temperatura tokom zime, ali i visokih tokom letnjih meseci. Još jedna prednost je u tome što su i zidovi zaštićeni od erozije, pa kod solarne eko zemunice treba najmanje ulaganja, kojima se dobija najveća uštede energije.
Voditi računa o podzemnim vodama
Milković , idejni tvorac samogrejne ekološke kuće, navodi kako za ovaj tip objekata nisu potrebni duboki temelji, kao ni ostava za ogrev, ali ni veliki potrošači, poput kotlova za parno grejanje, radijatori i peći. Ključ je u tome, što su njeni temelji ukopani na oko metar u zemlju. Ipak, sagovornik ističe kako izgradnja nije moguća baš u svim delovima zemlje, zbog podzemnih voda. Za njenu izgradnju dobri su valoviti tereni, ali se odlično pokazala i u ravnici.
Treća zelena revolucija na pragu – može li robot zameniti farmera?
– Zapravo, čitava mudrost je u tome što se ušteda u grejanju zasniva na površinama koje najviše reflektuju direktno i difuzno zračenje sunca. Reč je o sjajnom premazu, aluminijumskoj foliji i limovima na čvrstoj podlozi. Dozvoljeno je da folija bude i mlečnobele boje, pošto zbog difuzije nisu veliki gubici, a postavlja se neposredno uz prozor- objašnjava za Dobro jutro Veljko Milković.
Reflektujući paneli u poljoprivrenim objektima
Sve navedeno može da se primeni i u poljoprivredi, jer je ovaj princip posebno interesantan u uzgoju svih vrsta domaćih životinja.
– Štale i staje mogu da se izgrade po sličnom principu kao samogrejne eko – kuće, jer se zapravo povoljnijom temperaturom omogućava veća produktivnost u proizvodnji hrane. Objekti sa zemljanom zaštitom mogu da se prilagode za uzgoj svih vrsta domaćih pa i drugih vrsta životinja – objašnjava naš sagovornik.
Primena i uzgoju pečuraka
Zbog bržeg rasta i sazrevanja biljaka, efekat propusnosti može da se ugradi na stakleniku ili plasteniku, a pored uzgoja određenih poljoprivrednih useva, sličan princip može da se upotrebljava i za uzgoj pečuraka, desalinizaciju morske vode ili destilaciju zagađene vode.
– Ovi paneli su se odlično pokalazi u u sušarma, ostavama i magacinima za hranu, ali i u vinarijama. Sve ovo je izvodljivo po konceptu samogrejnosti – zaključio je on.
Podsećanja radi, u novembru 2002. godine Milković je dobio najveće priznanje – novembarsku povelju Grada Novog Sada za projekat eko kuće, kao i za izuzetan doprinos za inovacije u oblasti ekologije i energetike. Kasnije, 2009. godine, dobio je i priznanje za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji. Zatim sledi Međunarodna nagrada za održivost „Energy Globe Award 2010“, kada je ovaj izum postao nacionalni pobednik za Republiku Srbiju za 2010. godinu.
Ljiljana Milovanović
Foto: Privatna arhiva
