Баштовани добро знају да се интензивна производња поврћа не може замислити без наводњавања, посебно када је реч о поврћу из друге сетве. Тада у земљи има мање влаге, а температуре су високе, понекад и жарке.
Пише: Светлана МујановићНаводњавање је, по дефиницији, допуна природним, када у току вегетације у земљишту нема довољно воде за нормалан раст и развој гајених биљака. Међутим, oно је постало врло важна, неизбежна карика савременe пољопривреднe производњe. Када се вода, додата наводњавањем, правилно искористи, могуће је остварити велики напредак у производњи, с високим и квалитетним приносима.
Посебно је значајно у интензивној производњи поврћа јер су ове биљке, генерално, велики потрошачи воде. Код већине врста значајно је већи надземни део који воду троши, од подземног који воду усваја. Ипак, код различитих врста је и различита потреба за водом.
Како унапред знати које поврће се у другој сетви не може гајити без наводњавања, питали смо др Боривоја Пејића, професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Ево неких његових сугестија.
Иако има дубок коренов систем и може да користи воду из дубљих слојева земљишта, парадајзу је допунска вода неопходна, а размак између заливања зависи од фазе развоја биљака. После садње неопходно му је укупно 400 до 600 милиметара воде, а количина која се уноси наводњавањем зависи од падавина. Први пут се залива истовремено с расађивањем, а други после три до пет дана, када се попуњавају празна места. Норма је обично до 30 мм воде.
Када се расад прими, заливање се прекида у трајању од петнаестак дана, да би се биљке укорениле. До образовања првих плодова залива се сваких пет до дванаест дана, што зависи од кише и температуре ваздуха. Биљке с којих се плодови беру у више наврата, заливају се после сваке бербе.
– У време формирања цветних заметака земљиште треба да је мање влажно, јер се тако подстиче обилније цветање и заметање плодова, а када се они заметну, појачава се заливање, јер је плодовима потребно више воде – указује др Пејић.- Међутим, у време технолошког сазревања, преобилна, а поготово неуједначена влажност доводи до пуцања покожице, погоршава се квалитет и тржишна вредност плодова парадајза. Земљиште треба да буде влажно до дубине 50 до 70 центиметара, а број заливања зависи од количине и распореда падавина, формираног рода и сорте која се гаји.
Паприка жедна од цветања до бербе, краставац у време плодоношења
Због плићег корена, паприка је веома осетљива на недостатак воде, посебно од цветања до бербе. Али, смета јој и преобилна влажност и слаба „проветреност“ земљишта, односно, не одговара јој забаривање парцеле. Тада биљке жуте, јер корен отежано „дише“, а у тежим случајевима опадају цветови, листови, а и биљке могу да увену.
Укупне потребе за водом мењају се у зависности од услова производње, а најчешће су 530 до 630 милиметара, мада у неким условима достижу и 1.250 мм.
После садње биљке се залију први пут, а кроз три до пет дана, када се попуњавају празна места, и други пут. Док се не појаве први плодови, залива се сваких осам до десет, а ако је јако топло и сваких пет дана. Норма заливања је мала, проквашава се слој до 30 цм, тако да се залива у 12 и више наврата. Ако је род обилан, а температуре високе, залива се после сваке бербе, по могућству у вечерњим сатима, да се на плодовима не би створиле ожеготине. Осим орошавањем и системом кап по кап, паприка може да се наводњава и системом бразда.
