Болест „mal d’ esca“, код нас позната као апоплектично увенуће или, једноставно, еска, може да се појави и на добро негованој старијој лози. То је комплексна болест у којој је унутрашња трулеж чокота само један од симптома.
Када паразит продре у чокот, стационира се у сржи, и постепено шири у дрво које полако разара. Мицелија гљиве продире дубље у дрво, лучи ферменте који изазивају трансформацију лигнина и целулозе. Због деловања гљиве ткиво унутар чокота постаје смеђежуте боје, а мења се и спољашњи изглед лозе. На зеленим деловима уочава се постепено сушење, и то од ивица листа, и шири се између жила, што подсећа на некрозу или магнезијум-црвенило. У овом случају увек остаје једна зелена трака уз главне жиле листа. По правилу, листови који су нижи и ближи краковима први показују симптоме. Чокот с таквим листовима животари неко време, и обично се суши у јулу или августу, када су температуре високе и увек после обилне кише. У периоду од неколико дана сви листови вену, а нешто касније и ластари, пупољци и гроздови.
На крацима чокота и пању могу се приметити пукотине, а на уздужном пресеку кроз чокот уочава се промена боје. Понекад се и са спољашње стране чокота, испод коре, види да је дошло до промене боје у облику траке дуге један до два центиметра.
На развој болести умногоме утиче влага. Познато је да је нагло угињавање, у раздобљу пупљења до пред почетак зрења, повезано са бржом и обилнијом циркулацијом сокова. У недостатку воде, раст гљиве може бити потпуно заустављен, али када наступе повољни услови (више влаге), он се обнавља, макар и после неколико година. У летњим месецима гљива редовно расте спорије, а у пролеће интензивније.
Ово је по правилу болест старих винограда и доводи се у везу са садржајем танина (познато је да је у старим чокотима његов проценат већи). Исто тако се зна да су виногради подигнути лозом калемљеном на подлогама Rupestris (богате танинима) чешће нападнути него на подлози Riparia. Могу бити заражени и млади чокоти стари од две до пет година, али се претпоставља да су на тим местима претходно искрчене заражене биљке од којих су остале бројне базидиоспоре као извор заразе. На младој лози, и када дође до инфекције, симптоми се уочавају тек много година касније јер паразит споро напредује.
Р.Д.Ј.
