Иако је из свог села Пролесје, у Општини Трговиште, још као дечак отишао да живи и ради у Панчево, Дане Митић, звани Митке, није престајао да прави планове како да кућу са кровом од сламе, у којој је рођен сачува, од пропадања. Отуда је сваку погодну прилику користио да нешто око ње уради, враћајући јој полако стари сјај. Увидевши њену музејску вредност он је унутрашњост куће опремио старим покућством, али и алатима за обраду земље који су се у његовој породици некада давно користили. Тако се уз кревет са сламарицом, вршњиком, плугом за орање, јармом, ручном тестером, нашао и разбој, црепуље за печење хлеба и јастагач на коме су његова мајка и бака месиле разне пите, међу којима и питу јајчаник печену испод вршњика (сача).
Уз ову стару кућу, којој се стално враћао, Дане је подигао и нову планинску кућу, од блокова и бетона, у намери да ту проводи одмор са породицом. Међутим, како је време пролазило, пријатељи све више уживали у погледу на његову Етно кућу сламеног крова, коју је назвао “Митке” и желели да проводе одмор у месту “где природа извире, а време и даље стоји”, дошао је на идеју да издаје своје смештајне капацитете у планинској кући. Урадио је пре две године категоризацију објекта, озваниченог са две звездице.
Додатној популаризацији Етно куће “Митке” допринели су чланови Спортско – планинарског удружења “Пчиња” из Трговишта обележавањем планинарске стазе у дужини од 15 километара. Стаза води од ове куће до планинског Големог врха, на планини Беле воде, на 1.832 метара надморске висине.
Као и већина у овим крајевима, и наш домаћин мучи муку са лошим путем, због чега му не долази више гостију. Они који дођу тешка срца одлазе жалећи што не могу више времена да проведу у месту где могу са било ког извора да се напију воде и уживају у чистом планинском ваздуху и нетакнутој природи.
Јастагач – уместо стола за мешење
Јастагач је дрвени предмет који се некада користио уместо стола за мешење пита. У Врању је то и софра. На њој је домаћица у време ручка стављала јело, а укућани су седели на малим троношцима око ње и јели.
Пише: Гордана Настић
