Само десетак километара од Новог Сада, на старом каћком путу, између њива засејаних пшеницом и првих кућа, налази се неколико савремених пластеника у којима се гаји цвеће. Пролазећи тим путем почетком децембра, застали смо и потражили власника. То је Зоран Илић, кога смо затекли у разговору с неколико сарадника, а бројни цветови гербера разнобојних главица, окренутих према улазу, по лепом и сунчаном дану, као да су очекивали пријатеље и намештали се за снимање.
–До пре две године узгој гербера био ми је допунско занимање – каже наш саговорник, економиста по струци, и додаје да је пре започињања овог „цветног“ посла направљена детаљна анализа тржишта, пре свега новосадског и београдског, у односу на трошкове опреме, увоза садница из иностранства… – Све је показивало да ће овај посао с вишегодишњим герберима бити исплатив, и ушли смо у производњу.
Саднице се у фебруару увозе из Холандије, од провереног произвођача. Најбоље су узраста шест недеља и висине 10-15 центиметара. Иако тада имају кратке листове, два до три, и плитак корен од само једног центиметра, пресађују се у саксије број 18, где стане пет литара не обичне земље или тресета, већ кокосов диск крупне гранулације, који ће биљкама обезбедити развој корена, несметан раст и цветање. Оптимална дубина садње је између пет и осам центиметара.
У овом најсавременијем расаднику гербера не само код нас, већ и у земљама западног Балкана, богатство цветова и шаренило боја дошло је до изражаја узгојем на столовима. Саксије су поређане у дугим редовима у два и три реда једна уз другу, да би се лакше контролисала производња, брали цветови…
–Производња гербера веома је захтевна – каже главни технолог Душан Јовановић. – Код нас је познато да „виноград тражи слугу свакодневно“, а овде и више, просто се мора бдети над овом производњом. Заливање је сваког сата, додуше аутоматско кап по кап, за шта се дневно утроши од 450 до 600 милилитара воде по биљци. Пихрањивање специјалним ђубривом је редовно, али и подешавање температуре и влаге. Оптимална температура је ноћу 12, а дању 25 Целзијусових степени, а влага око 40 процената. Ако се само у једном параметру погреши, цветови могу изостати, а комплетна производња може пропасти.
Први цветови ове веома популарне биљке, који у свечаним аранжманима уз ружу, краљицу цвећа, симболизују снагу и пријатељство, појавиће се 60 дана после садње у условима као у природи. Потиче из тропских предела Африке, Северне Америке, Азије и Мадагаскара. Гербер, чији је латински назив Gerbera jamesoni, а породицу Asteraceae, открио је 1884. Шкотланђанин Роберт Џејмсон, боравећи у једној експедицији на афричком континенту. Гербер је назван по немачком биологу Трауготу Герберу. Касније је ова грмолика биљка крупних ребрастих зелених листова, чији цветови подсећају на сунцокрет, пренета у Енглеску, где је почело гајење и стварање нових сорти. Убрзо су цветови гербера постали популарни у Холандији, која је и данас, уз Колумбију, водећи произвођач расада и резаног цвета.
Зоран Илић с поносом показује гербере разних боја, а има их девет – две црвене, бела, жута, наранџаста, пинк, две нијансе ружичате, али и веома тражена шампањ. Наглашава да се цветови пречника 12 до 15 центиметара и дршки дугих око пола метра, не режу, већ заламају окретањем, тако се после извесног времена на тим местима појављују нови.
Гербер је цвет сунца, па без обзира на спољашњу температуру која може бити и у двоцифреном минусу, латице су му лепе, отворене. Ове биљке никада се не одмарају, само мало слабије цветају током зимских месеци. Кад је тмурно време и увече, цветови се благо скупљају.
Према речима нашег саговорника Илића, гербери које смо видели тек су зачетак производње коју планира да остави и унуцима. Међутим, мало је застао.
- Увозно цвеће, без контроле, знатно је јефтиније. Таман кад се савлада техника, технологија и достигне светски ниво, из увоза, нарочито из земаља из окружења, долазе цветови гербера који увену за дан-два. А наши у аранжманима и вази остају од петнаест до тридесет дана – закључује он.
Д. Радивојац
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
