Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ ГЉИВЕ ЗЕКЕ: Између посластице и отрова мала разлика

ГЉИВЕ ЗЕКЕ: Између посластице и отрова мала разлика

130

Пише: Момчило Даљев

Фото: Стеван Балубан

Гљиве из рода Russula, у народу познате као зеке или краснице, једна су од, по броју врста, највећих група гљива. Род има око 750 врста које су распрострањене широм света. У овој групи највише је нејестивих врста, понека је и отровна, али оне које спадају у јестиве међу најцењенијим су деликатесима царства гљива. Поред тога, зеке спадају у најлепше родове јер су богате раскошним бојама.

У овој, врстама изузетно богатој групи гљива, међусобна детерминација веома је отежана због тога што су поједине врсте изузетно сличне једна другој, а склоне су и томе да им боја варира од примерка до примерка.

Сличност с опасном зеленом пупавком

Приликом брања гљива из овог рода, потребно је обратити пажњу на то да се у Србији дешава врло велики број тровања изазваних конзумацијом смртно отровне гљиве зелене пупавке (лат. Amanita phalloides) коју берачи понекад замене са голубачом или зеленом зеком. Приликом брања мора се обратити пажња на базу дршке која не сме имати гомољ или волву, што је одлика гљива из других родова, поготово пупавки (лат. Amanita), и на присуство прстена. Зеке немају прстен, док пупавке имају карактеристичан прстен у облику раскошне сукњице.

У Србији се може пронаћи веома велики број врста из овог рода, а набројаћемо најчешће јестиве и једну опасну

Како их разликовати

Основне карактеристике рода су:

  • крто, кредасто месо,
  • имају карактеристичан изглед печурке (дршка и шешир),
  • дршка је у већини случајева бела,
  • база дршке је заобљена и често се поломи приликом брања,
  • шешир је прекривен покожицом која се у већој или мањој мери може гулити,
  • шешир је често разнобојан или у више нијанси једне боје
  • прстен је одсутан.

Приликом детерминације појединих врста из овог рода потребно је водити рачуна о више чинилаца:

  • да ли је месо гљиве благог или љутог укуса,
  • врсти станишта,
  • боји листића и шешира,
  • да ли је дршка бела или обојена,
  • да ли се покожица шешира лако или тешко гули,
  • реакцији меса на повреду,
  • боји спора,
  • мирису
  • да ли је шешир гладак или ребраст

Голозуба зека

Russula vesca јестива је и честа гљива. Шешир јој је обима до 10цм, меснат, испрва заобљен, после раширен и удубљен по средини, ружичасте боје, блеђи по средини. Листићи су густи, беличасти, рачвасти. Дршка је беличаста. Месо јој је чврсто, беличасто, а на оштећеним местима потамни, без особитог мириса, слаткастог укуса који подсећа на лешнике. Плодоноси током лета и јесени по листопадним шумама.

Ласица

Јестива и цењена гљива је и ова, Russula mustelina. Шешир јој је обима, испрва до 10цм, меснат и заобљен, после раширен и удубљен по средини, гладак, сјајан у нијансама окер до рђасто смеђе боје. Листићи су у младости густи и беличасти, старењем посиве. Дршка је беличаста. Месо јој је чврсто, беличасто до жућкасто, благог мириса који подсећа на сир и слаткастог укуса. Плодоноси током лета и јесени у четинарским шумама.

Црвенкаста зека

И Russula lepida је честа врста. Шешир јој је испрва обима до 12цм, меснат и заобљен, после раширен и удубљен по средини, сомотаст, сјајан, наранџастоцрвене боје, а по ободу шешира су видљиве стрије. Листићи и дршка су беличасти, док је дршка посута црвенкастим флекама. Месо јој је беличасто, са благим мирисом на ментол. Плодоноси током лета и јесени по листопадним шумама. Јестива је, али лошег квалитета.

Златна зека

Ова јестива и цењена врста латински се зове Russula aurea. Шешир јој је испрва обима до 12цм, меснат и заобљен, после раширен и удубљен по средини, гладак и сјајан у нијансама наранџастоцрвене до црвено-црне боје. Листићи и дршка су јој жућкасти. Месо јој је беличасто, без особеног мириса, слаткастог укуса. Плодоноси током лета и јесени по листопадним шумама.

Бљувара

Russula emetica може да буде веома опасна, поготово за почетнике, јер је отровна и изазива јаке стомачне тегобе. Шешир јој је обима до 8цм, испрва заобљен, после раширен и удубљен по средини, црвене боје, а кожица шешира лако се љушти. Дршка и листићи су јој беле боје, док је база дршке посута жутом бојом. Месо јој је бело, слабог воћног мириса и изразито љуто. Плодоноси током лета и јесени у лишћарским и четинарским шумама.

Љубичастозелена зека

Russula cyanoxanthu одликује шешир обима до 15цм, меснат, испрва заобљен, после раширен и удубљен по средини, у разним нијансма: од љубичасте, окер, зелене или неке друге боје. Веома варијабилна врста. Листићи и дршка су јој беличасти. Месо јој је чврсто, беличасто, без неког посебног мириса, благог, слаткастог укуса који подсећа на лешнике. Плодоноси током лета и јесени по лишћарским и четинарским шумама. Јестива је и спада у једне од најцењенијих гљива за јело. Веома честа врста.

Голубача

Латински назив јој је Russula Virescens. Шешир је обима, испрва до 12цм, меснат и заобљен, после раширен и удубљен по средини, сомотаст, зеленкасте до плавозелене боје. Површина шешира је испуцала, тако да твори специфичне мраморасте творевине. Листићи су густи и беличасти. Дршка је беличаста. Месо јој је веома чврсто, беличасто, без неког посебног мириса, а слаткастог укуса који подсећа на лешнике. Плодоноси током лета и јесени по листопадним шумама. Јестива и веома цењена врста.

Црнећа зека

Латински назив Russula nigricans има шешир обима до 20цм, испрва заобљен, после раширен и удубљен по средини, беличаст, са сивосмеђим тоновима, на крају потпуно поцрни. Листићи су дебели, рачвасти и веома размакнути, беличасте боје. Када су оштећени, поцрвене, а после неког времена поцрне. Дршка је беличаста, а при повреди поприма црвену боју, која касније поцрни. Месо јој је беличасто, када се оштети поцрвени па поцрни, воћног је мириса и благог укуса. Плодоноси током лета и јесени у лишћарским и четинарским шумама. Честа је врста. Јестива је и неквалитетна.