Светске цене прехрамбених производа благо су спласнуле у мају други месец заредом, мада су цене пшенице и живине порасле, известила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Индекс цена хране који израчунава ФАО износио је у мају у просеку 157,4 поена, што је за 0,6 одсто мање него у априлу, према извештају објављеном на веб сајту ове агенције УН са седиштем у Риму. Овај индекс, који прати месечне промене међународних цена у корпи прехрамбених производа којима се обично тргује, још увек је за 22,8 одсто виши него у мају 2021.
Цене житарица су у мају порасле за 2,2 одсто у односу на претходни месец, при чему је пшеница била за 5,6 процената скупља него у априлу и за чак 56,2 посто скупља него у мају 2021.
Међународне цене пшенице, које су у просеку само 11 одсто испод рекордног нивоа забележеног у марту 2008. године, порасле су у мају због забране извоза коју је објавила Индија и забринутости око стања усева у неколико водећих земаља извозница, као и смањене производње у Украјини због рата.
Глобане котације пиринча су такође порасле широм тржишта, док су цене других житарица опале у просеку за 2,1 одсто, при чему је кукуруз пао још више услед нешто бољег стања рода у САД, сезонских испорука у Аргентини и предстојећег почетка бразилске главне бербе кукуруза.
Цене биљних уља на светским тржиштима су потонуле прошлог месеца за 3,5 одсто у односу на април, али су и даље знатно изнад нивоа из прошле године. Како се прецизира и ФАО-вом извештају, опале су цене палминог, сунцокретовог, сојиног и репичиног уља, делом због укидања краткотрајне забране извоза палминог уља из Индонезије и смањене глобалне увозне тражње за сојиним и уљем од репице.
Млеко и млечни производи су такође појефтинили у мају за 3,5 посто на месечном нивоу. Највише су пале глобалне цене млека у праху, што се повезује с неизвесностима на тржишту у погледу кинеске потражње услед континуираних ковид затварања у тој земљи, док је раст малопродаје и велика тражња из ресторана на северној хемисфери обуздала већи пад цена сира упркос ослабљеној глобалној потражњи за увозом. Цене путера су такође пале због мање увозне потражње.
Светске цене пшенице су склизнуле за 1,1 одсто у односу на април, пошто је изузетан род у Индији повећао изгледе глобалне доступности те намирнице. Слабљење бразилског реала према америчком долару, заједно са нижим ценама етанола, такође је погурало цене шећера наниже.
Насупрот томе, глобалне цена меса су достигле нов историјски максимум с растом од 0,6 одсто у мају, мада су цене говеђег меса остале стабилне, док је свињско месо појефтинило. На укупан раст међународних цена меса утицао је оштар скок цена живинског меса, услед континуираних поремећаја у ланцу снабдевања у Украјини и недавних случајева птичјег грипа што је подтакло потражњу у Европи и на Блиском истоку.
ФАО је у одвојеном извештају изнео ране процене изгледа глобалне производње житарица у 2022, које указују на вероватан пад, први у четири године, на 2.784 милиона тона, што је за 16 милиона тона мање у односу на процењену рекордну производњу у 2021. Највећи пад производње предвиђа се за кукуруз, затим пшеницу и пиринач, док ће производња јечма и сирка вероватно порасти. Прогнозе су засноване на стању усева који је већ на њивама и плановима за усеве који тек треба да се посеју.
Такође се предвиђа да ће светска потрошња житарица незнатно опасти у 2022/23. години, за око 0,1 одсто у односу на претходну пољопривредну годину, на 2.788 милиона тона, што је прво смањење у последњих 20 година.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
