Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ГОРАН МИНИЋ ИЗ РАЗГОЈНЕ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД НАШЕ ОМИЉЕНЕ МАХУНАРКЕ: Хемија раздвојила...

ГОРАН МИНИЋ ИЗ РАЗГОЈНЕ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД НАШЕ ОМИЉЕНЕ МАХУНАРКЕ: Хемија раздвојила пасуљ од кукуруза

90
bean plant close up isolated on white background

Пасуљ је једно од омиљених јела на српским трпезама, али из године у године произвођачи се све ређе одлучују за то да га производе, а многи који су деценијама посвећени узгоју те културе, полако одустају. Разлог је, углавном, неисплативост. Ипак, Горан Минић из села Разгојна код Лесковца остаје веран тој махунарки и породичној традицији.

Пише: Андријана Глишић

Тридесет година траје породична производња пасуља у породици Минић. Раније су га, прича Горан за “Добро јутро”, садили заједно с кукурузом – три реда кукуруза, па два реда пасуља и тако наизменично.

То смо радили због хладовине – каже. – Више му одговара када је заклоњен од сунца и када је у хладу кукуруза. Међутим, у последњим годинама престали смо то да радимо и сејемо га одвојено, јер хемија која се користи у производњи кукуруза не одговара пасуљу. Имамо три сорте – шарени, домаћу розе сорту која је дугуљаста и бели градиштанац. Одлучили смо се за те сорте, јер немају лозу и беру се одједном, у исто време.

Посла све више, приноси све мањи

Код саме сетве најважније је да земљиште буде влажно. Он га сади од 10. до 20. априла, углавном у периоду када се сеје и кукуруз. Како су климатске промене све веће и јављају се и позни мразеви, ризично је посадити га раније, јер мраз може да га оштети.

Боље успева на лакшим земљиштима. Ми и немамо тешка у нашем крају. Битна је и прихрана, и то веома. Јесење ђубриво стављамо приликом садње. После тога му ни не треба много азотног ђубрива, може да се прихрани преко листа једном или два пута и није много захтеван.

Махунарке су, напомиње, врло добре за земљу, јер ослобађају азот у њу. После пасуља, саветује, наредне године веома је добро да на тој земљи буду посејани кукуруз, житарице или генерално биљке која имају веће потребе за азотом.

Заштиту стављамо углавном пре саме садње. После ње тражи доста влаге. Највише му је потребна у периоду наливања зрна. Његов корен је јако плитко и чим пет до шест дана нема падавина, то одмах осети. Углавном га заливамо на седам дана. Најбоље је имати систем кап по кап, иако ми тренутно заливамо тушевима.

Ранијих година, то су били огромни грмови и то је било без прскања. Сада се и више прска и наводњава, захтеви су све већи, али су некадашњи приноси тешко оствариви. Минићи по хектару добијају максимално две тоне.

Кад се добро осуши, лако се чува

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us