Пише: Јелена Лукић
Свака производња парадајза, и рана пролећна и рана јесења, има предности и недостатке. С пролећа, цене производа су веће, постоји могућност измрзавања расада, док у раној јесењој производњи не постоји опасност од измрзавања, заштита од болести и штеточина је захтевнија, али приноси су већи, каже стручни саветник за ратарство и повртарство у Пољопривредној служби у Јагодини Драган Мијушковић.
– У раној пролећној производњи парадајз најчешће гајимо на једном стаблу, како би пристигао раније и како би плодови били уједначенији и квалитетнији. У раној јесењој производњи, међутим, парадајз гајимо на два- три стабла, где су нам приноси значајнији и више је за индустријску производњу и прераду. Најбоља преткултура за рану пролећну производњу је салата, а за рану јесењу производњу краставац – каже Мијушковић.
Горан Савић, из села Лозовик код Јагодине, 30 година бави се повртарством. Узгаја парадајз, краставац и паприку, а производи и расад. Све то продаје на јагодинској зеленој пијаци.
– На пролеће у пластенику, већ почетком марта почиње садња парадајза који стиже половином или крајем априла. Целог маја има парадајза, а затим се вади и сади се нова тура за јесењу производњу. Током пролећа имам парадајз, краставац, слатку и љуту паприку, а на јесен парадајз и паприку – наводи Горан.
Наш саговорник каже да, ако постоје адекватни услови, пролећна садња може бити врло исплатива.
– За добру производњу ваља испунити све услове, а то је пре свега да пластеник има грејање, јер без тога нема производње. Пролећна производња је скупа, али је зато и цена парадајза висока. У пластеницима с расадом ложи се од јануара до априла. Треба доста дрва: ја сам дневно ложио по пола метра дрва јер се пластеник греје целе ноћи. То много поскупљује производњу. Од других инвестиција треба поменути систем за наводњавање кап по кап и малч фолије које такође имам у пластеницима – каже Савић.
Савић наводи да током пролећне садње у пластенику није потребна толика заштита парадајза од болести и штеточина као што је то случај на отвореном.
– Више заштите има приликом производње на отвореном него у пластеницима. Ако се расад узгаји добро и квалитетно, може да се одради само један или два третмана у пластенику. На отвореном све зависи од године. Ако је кишна година, то је лоше јер се тада често јавља пламењача, црна трулеж, као и биљне ваши. За пољопривреду је идеално да буде сунчано и топло. Јесте теже када је суша, јер мора више да се залива, али се мање користи заштита – истиче Горан Савић.
Овај повртар наводи да је њему у целини гледано јесења производња парадајза исплативија.
– Јесења производња, на отвореном, јефтинија је. Мања су улагања, без обзира на то што и на отвореном имам систем кап по кап, малч фолију, као и мрежу која штити и од сунца и од града. Ове године било је топло лето па је мрежа била неопходна, а прошле године мрежа ми је спасила род од града – истиче Горан.
Ова година није била лоша, иако је лоше почела
Ова година, каже наш саговорник, и није била тако лоша како је лоше почела.
– Најпре је цело пролеће било хладно, цео април је био неочекивано хладан. Биљке су почеле да пропадају, да мењају боју јер су и ноћи биле јако хладне, а било је и мраза. После су кренули сунчани дани. Због тога сам поставио мрежу као заштиту од сунца, јер је од велике топлоте прво почео да опада цвет, а затим и плод – каже Савић.
Савић наводи да је ове године код њега род парадајза на отвореном родио до 7 кг по струку, што је мало више од просека.
– На отвореном ћу имати парадајз до мраза, значи, скоро до децембра. Трудим се да га што мање прскам. Када је у фази брања, тада га ничим не прскам – каже Горан Савић.
Ако се има у виду однос улагања и зараде, овај повртар каже да је парадајз увек исплатив за узгајање. У овом крају је проблем вода, тако да цистернама допрема воду за поливање али, када би се тај проблем решио, Савић истиче да би се усредсредио само на производњу парадајза и паприке на отвореном и у пластеницима.
Више му одговара јесења производња
Иако и пролећна и јесења садња имају предности и мане, Горан Савић каже да му више одговара јесења производња парадајза, без обзира на то што је цена парадајза на пролеће знатно већа.
– Пролећна садња може да буде много добра, а може да се деси да буде хладно па да парадајз касније сазри и стигне када и свима стиже. То, наравно, спушта цену производа. Јесења производња је добра, али је и она ризична ако се не одради заштита како треба, ако буде кише. Ипак, мислим да се више исплати јесења производња. Цена парадајза је крајем лета код нас била око 100 динара, и то је одлична цена за нас произвођаче. Због високе цене је ова година одлична, нарочито ако се упореди с прошлом, када је цена парадајза била упола мања. И цена парадајза из пластеника на пролеће је била прилично висока, око 170 динара – каже Савић.
