Месеци за нама прошли су у неизвесности за већину воћара у нашој земљи и окружењу. Не постоји произвођач јабуке, трешње, вишње који се од краја прошле сезоне па током читаве зиме и раног пролећа није преиспитивао шта и како даље. Засади последњих година доносе све мању добит, а у претходној сезони су многима направили и значајне губитке. Ништа боља ситуација није ни када су у питању произвођачи јагодастог воћа.
Пише: др Александар Лепосавић
Усмереност на тржиште Русије и добро познати проблеми с пласманом у ту земљу утицали су на то да се интересовање за подизање нових засада јагоде у великој мери смањи. Такође, добар део произвођача овог воћа знатно је редуковао улагања у постојеће засаде. То је све довело до знатно скромнијег стања јагодњака у главним производним регионима код нас.
Крупноћа плода важнија од квалитета?
Када је у питању малина, ова производња дуже време трпи последице нерегулисаних односа између произвођача и откупљивача. Претходна година је обиловала нелогичностима, због којих су малинари, никада неодлучнији и неспремнији, дочекали старт сезоне.
Ако се томе дода и чињеница да велики број произвођача још увек није наплатио предату малину, и не треба да чуди што су многи свели улагања на минимум, а због проблема у проналажењу радне снаге и цене рада, велики број је производњу организовао без додатног ангажовања људи са стране, само у оквиру свог домаћинства. Слична ситуација је и код купине.
Код високожбунасте боровнице, која је у претходним годинама имала велику експанзију и када је наша земља постала значајан произвођач најквалитетнијих плодова у европским оквирима, претходне године је до изражаја дошао, по многима нереалан и скоро једини критеријум који откупљивачи примењују приликом откупа овог воћа – а то је крупноћа.
Наиме, инсистирањена раније присутном 12+, сада је порасло на 14+, а за ову сезону чак и 16+ дијаметру плода боровнице, довело је до тога да су произвођачи на откупним местима за своје плодове добијали лошије цене.
Инвестиције на низбрдици
Зато су многи боровничари одустајали од таквих откупљивача и решење тражили у пласману на пијацама, у минимаркетима или директном продајом „од врата до врата”. Поједини су цедили сокове, или род прерађивали у џемове и на тај начин постизали боље цене. Због поменутог инсистирања на крупноћи плодова, велики број боровничара је током зиме и раног пролећа засаде веома оштро орезао и на тај начин смањио родни потенцијал, да би тако добили крупније бобице. То су правдали и чињеницом да ће на тај начин имати и мање трошкове бербе.
Уопштено посматрајући, постоји тренд опадања инвестиција у воћарску производњу у нашој земљи и може се стећи утисак да полако одустајемо од лидерске позиције у примени савремених технолошких решења у засадима у овом делу Европе. То је логична последица све несигурнијег пласмана, пре свега на руско тржиште. У том погледу, најтежу ситуацију имамо у производњи јабуке и вишње, а код јагодастог воћа код малине, код које је у претходној години дошло до великог застоја у пласману на европску тржницу.
Све ово условљава да произвођачи, иако прате светске токове, немају финансијских могућности за примену савременијих технолошких решења у својим воћњацима. Мора се рећи да Србија по овом питању није изузетак и да тренд опадања улагања у воћарство постоји и у другим земљама Европе и света. Не треба губити из вида да произвођачи у развијенијим економијама имају далеко веће подстицаје и већу сигурност за пласман својих производа у односу на наше воћаре.
Аронија или иронија
Изузев ароније, коју сврставају у групу јагодастог воћа, Србија није препозната ни као произвођач рибизле, огрозда и јоште и ове воћне врсте се најчешће гаје само за сопствене потребе, у оквиру домаћинства. Сама аронија, или „иронија”, како је већ дуже време у нашој земљи многи називају, доживела је судбину какву су јој предвиђали упућенији у дешавања у светским оквирима и која су непромењена више од 50 година. А то је да ово воће нема перспективу код нас, иако су многи поверовали агресивној кампањи о лакоћи гајења, лековитим карактеристикама какве не поседује ниједна друга воћка и сигурној и великој заради, и кренули у њен узгој. Међутим, за кратко време суочили су се са чињеницом да аронију нико не откупљује и да не знају шта ће са својом производњом.
Ова и сличне кампање, а кренуло је с пужевима, нојевима, чинчилама, леском с тартуфима, којима смо били изложени, а што се у другим земљама није дешавало, указују нам на то да стручњаци код нас морају имати већи степен интегритета и одлучније и гласније бранити ставове струке и да не треба да се повлаче пред квазистручњацима и маркетиншким кампањама. Да нам се овакве ствари у будућности не би понављале.
