Ова вишегодишња зељаста биљка (Achilleamillefolium) из породице главочика (Asteraceae) позната је још и као хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак и куница. Добила је назив хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацељивали ране. Научни назив рода ове биљке потиче од грчке речи achillea-по Ахилу, који је био ученик Хирона и овом биљком зацелио рану Телефусу.
Стабло достиже висину до једног метра и грана се само у горњем делу. Листови су тројно перасто расподељени на велики број сићушних режњева, на основу чега је и сама врста добила један од народних назива столисник, а и научни millefolium (mille – хиљаду, folium – лист). Стабло и листови су маљави, али само док су биљке младе, док касније већина маља отпадне.
Цвасти главице распоређене су у облику штита на врховима грана и садрже две врсте цветова: језичасте, распоређене по ободу и обојене у бело до розе, и цевасте, у центру жуто обојене. Користе се надземни део биљке у цвету (Millefolii herba), или цветови (Millefolii flos). Пријатног је мириса, а цвета од јуна до октобра. Бере се у фази пуног цветања током јуна, јула и делом у августу, и то цвет са стабљиком дужине до 15 центиметара или само цваст са стабљиком до 2 цм дужине.
Суши се повезана у мале букете, на промаји или у сушарама. Сува биљка је изузетно ароматичног мириса. Чува се у папирним кесама и картонским кутијама, у сувим и хладним просторијама, заштићена од светлости, око годину и по дана. Осушена биљка је ароматичног мириса и има горак укус, због присуства горких материја које припадају сесквитерпенским лактонима, као нпр. ахилицин. Поред горких материја, богата је етарским уљем (око 1 одсто), витамином К, танинима, органским киселинама и др.
Р. Д. Ј.
