Производња биљака без земље, у хранљивом раствору, у свету није новина. Постоје подаци да се, додуше као идеја, коришћење воде за узгајање биљака у науци јавља још у 17. веку. Има доказа да је систем узгајања биљака, издигнутих од земље и у воденом раствору, постојао још у доба Вавилона, а пронађени су и хијероглифи који сведоче о томе да су Египћани неке биљке узгајали у води. Дакле, знање и умешност древних народа ваљало је само открити и пребацити у данашње време, у савремену производњу, познату под именом хидропонија.
Иако смо мала и за многе неразвијена земља, у овој области не заостајемо за светом. Пре десет година, у Иригу, сремском градићу познатом по врсним воћарима и виноградарима, на 13 хиљада квадратних метара подигнут је савремен стакленик, највећи у Србији, у којем се производи расад свог поврћа које успева у нашим климатским условима, а чини га преко 20 милиона биљака годишње. Највише је салате и купусњача. Подигли су га домаћа компанија Grow Rasad и холандска фирма Grow Group, а потпомогла Влада Војводине преко Секретаријата за науку и технолошки развој.
Све кружи, ништа се не баца
Сада, десет година касније, ова иришка компанија налази се у чисто српском власништву, са специфичним уговорима с холандском компанијом о преношењу знања. Од директора др Анђелка Мишковића сазнајемо да сеу њиховој компанији у систему хидропоније производи само салата, и то искључиво биљке од расађивања до вађења. Могле би и друге врсте, али за њих тржиште још није заинтересовано. На површини од три и по хектара, колико заузима водена башта, највећи део налази се на отвореном пољу. Зими, када су изузетно ниске температуре и када још нема расада, део баште сели се у стакленик.
Биљке без земље брже расту
По прихваћеној дефиницији, хидропонија je систем узгајања биљака без коришћења земље, уз помоћ воде и хранљивих састојака. Биљке се постављају у посебне посуде, а хранљиве супстанце спроводе се директно до корена. Hидропонски систем константно обезбеђује све што им је потребно за развој, па не морају да развијају дугачко корење, и расту 50 одсто брже него у земљи.
Хидропонија омогућава и велику уштеду простора у стакленицима и пластеницима, јер се биљке могу узгајати на више нивоа, уколико има довољно светлости. С обзиром на то да вештачке, хидропонске баште не зависе од годишњих доба, оне могу обезбедити приносе током целе године. Могу се користити рециклирана вода и хранљиви састојци, што знатно смањује средства потребна за узгој. Једина мана је цена система. Ипак, кад се једном направи, хидропонска башта ће се годинама користити без допунских улагања у опрему.
Расад се и даље гаји на чврстом супстрату, у стакленику. Али, и ту има новина. Grow Rasad се специјализовао за производњу салате у систему два у један или три у један. То значи да се од самог почетка, од расада, у једној коцки налазе три биљке различитих форми салате које се пребацују у такозване „гутере“ – олуке с хранљивим раствором, где остају до продаје. У зависности од доба године један производни циклус у воденој башти траје од 34 до 90 дана, од чега се за производњу расада „утроши“ од 14 до 35 дана.
– Хидропонија је врло специфична производња – наглашава др Мишковић. – То је врхунац повртарске производње, искоришћење свих знања и умешности из ове области, где се управља свим процесима у узгоју. Хранива се додају преко воде и редовно мере и контролишу чиниоци који утичу на развој биљака, као што су температура, релативна влажност, количина светлости… Што се више параметара контролише, то је вероватноћа неуспеха мања.
У хидропонији је комплетан процес производње дигитализован. Ипак, и ту има места за људе, стручне, веште и истрајне. У овој воденој башти земљиште замењују гутери, у којима су растворена сва неопходна хранива. Она се у гутере убацују под притиском, а из њих, непотрошена, а растворена у води, излази кроз систем одвода, захваљујући гравитацији. Све што салати претекне сакупља се у посебан базен, из којег се рециклира и поново убацује у систем. Дакле, ништа се не баца, све кружи. Из раствора биљке искористе око 12 процената хранива и, да нема кружења, трошкови би били веома велики и читава производња била би неисплатива.
Највећи проблеми птице и лептири
Систем хидропоније је веома скуп, али само у првој години. У њему биљке расту брзо. У току године, у односу на класичну производњу, има два циклуса више. Треба споменути да на овај начин могу да се искористе лоша и неплодна земљишта, на којима иначе не би могла да се производи храна. Нема плодосмене и дезинфекције супстрата. Када се циклус заврши, гутери се исперу, а ако падне киша, она их опере па се ни вода не троши, док се кишница сабира у резервоар, рециклира и поново користи.
Оваква производња не може бити без заштите, јер око биљака влада висока релативна влажност, прете јој гљиве, проузроковачи пепелнице и пламењаче. Али, прскања су најчешће превентивна, биљке се прегледају свакодневно, користе средства у складу с прописима и захтевима продајних ланаца.
Највећи проблем су птице. Због њих је цела башта прекривена мрежама за сенчење, које овде имају двоструку улогу. Салату штите од јаког сунца и спречавају ожеготине, биљке „крију“ од птица, а одбијају и ноћне лептире који би се гостили младим листовима.
Оваква производња се, првенствено због цене и компликоване контроле свих чинилаца који утичу на успех, обично организује у великим системима и пространим воденим баштама. У свету се све чешће појављују и такозване кућне варијанте хидропоније. Произвођачи су у прилици да набаве готове растворе за различите врсте биљака и да се, више из хобија а не економске рачунице, упусте у производњу.
Профитирају произвођачи, маркети и потрошачи
У свету поврћа селекција салате најбрже напредује. Стварају се нове врсте, форме, боје, а у сортименту се нижу, све квалитетније сорте. Али, нису све сорте погодне за производњу у свим агроеколошким условима. У Grow Rasadu су се определили за 14 врста, којима одговарају климатски услови у овом поднебљу, а прихвата их наше тржиште. Неке од њих су храстов лист црвени и зелени, лоло бјонда и лоло роса, путерице, ајсберг, зелена батавија која је јако занимљива јер је наоко прелаз између салате и купуса, са бујном главицом мало оштријих листова. Најцењенија је у топлим поднебљима.
Наиме, када је у овој компанији заживела хидропонска производња салате, сав „род“ је одлазио у извоз. Наши потрошачи нису били навикли на куповину салате с кореном, упаковане у кесу с отвореним врхом. Али, времена су се променила. Сада ниједан струк не иде у извоз. Захваљујући трговинским ланцима чији су стручњаци препознали квалитет ове салате, и продаја је нагло скочила. А код ове салате нема калирања, нити бацања робе. Захваљујући корену и практичном паковању, биљке задржавају свеж изглед и десетак дана. А када се зна да је испорука свакодневна, рачуница је јасна. Профитирају и произвођачи, и маркети и потрошачи.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
