Пише: Зорана Љубојев
Хотел за цвеће и дрвеће прошле јесени отворен је у Дрљану, селу надомак Бечеја, и први је такве врсте не само у Србији, већ у овом делу Европе. За то је заслужна Далиборка Попов, која се из љубави према биљкама и природи одлучила за овај несвакидашњи предузетнички подухват. Њен хотел може да прими око стотину биљака, што малих од свега неколико центиметара, што оних величине од по неколико метара. Сваки “гост” пре уласка у пансион мора проћи обавезан карантин, како се не би догодило да се друге биљке контаминирају вашима или неким другим болестима.
Далиборка Попов чврсто је решила да искористи предности живота на селу и простора на свом имању тако што ће, како каже, покренути овај пилот пројекат. Тренутно су у хотел смештене биљке мештана села Дрљан и људи из Бечеја, а он ће бити отворен за нове госте читаве године, каже наша саговорница и додаје да се ова идеја родила сасвим случајно и спонтано.
Свака биљка има свој досије
Прошле године комшиница ме је замолила да јој причувам биљку до пролећа, јер она током зимских месеци није у селу. Драге воље сам прихватила и током зиме се бринула о њеној биљци. Када је дошло пролеће, комшиница је преузела своју биљку која је била лепа, бујна и зелена. То је био окидач за ту идеју, пошто сам једна од оних која биљке на пролеће износи, а на јесен их уноси – каже Далиборка.
Хотел за цвеће и дрвеће не пружа само простор за презимљавање, већ и одговарајућу негу и бригу. Биљке су под свакодневним надзором, у просторији с одговарајућом температуром.
– У принципу, биљке заливам једном недељно. Важно је заливати их дозирано, како се не би догодило да, због превелике количине воде, почну да труну. Поред тога, приликом преузимања свака биљка добија свој досије с фотографијом, а у дневнику водим податке о бризи и нези – објашњава наша саговорница. – Сви “гости” најпре пролазе кроз третман против вашију и болести, а по потреби, неки примерци се пресађују у веће, комфорније саксије.
Када је реч о узгоју и нези биљака, Далиборка избегава хемију. Проналази „цаке“ на природној бази које могу да им помогну. Биљке залива чајем од врбине коре, водом у којој је одстојала кора од банане, циметом који је потопљен у воду. Биљне ваши скида уз помоћ течног сапуна и воде, туширањем или ручно. Размишља да, ако уђе у просторију у којој их је све третирала хербицидом и којекаквом хемијом, биће прва која ће све то да удахне, а опет лепше је када цимет мирише.
Мразеви кобни по хотелске “госте”
Тренутни гости њеног пансиона су дифенбахије, филадендрони, шефлере, палме, фикуси, бегоније, лијандери, хортензије… Право време за одлазак у хотел је пре првих мразева, који су често кобни по већину биљака.
– Ако биљку ухвати мраз, постаје рањива јер је “озебла”. Људи се често “пређу” с изношењем биљака на пролеће. Обично чекамо да прође последњи мраз, крајем марта, па да изнесемо цвеће, али дешава се да нас мраз некад изненади и у априлу. Ако биљку ухвати мраз, треба јој цела једна година да се опорави, ако се уопште опорави, што зависи од врсте – појашњава Далиборка.
Већи део њених гостију су мушкатле, које, како наводи наша саговорника, ваља адекватно припремити за зиму.
– Већи листови се скидају, мањи остају, како се биљка не би исцрпела током зиме. Заливам их једном месечно, како би земља остала влажна, али не претерано, да не дође до труљења биљке – каже ова љубитељка биљака.
Међу биљкама које је потребно унети пре првог мраза су и лијандери, предивне цветнице, заступљене на мору. Ипак, палме су, чини се, много отпорније на хладноћу.
– Знам да људи страхују за палме, али оне могу да опстану напољу и издрже температуру до -20, под условом да се адекватно упакују. Палма брже расте у земљи, напољу, него у саксији. У току године је у стању да напредује дупло, уколико се узгаја на отвореном. Имам идеју да следеће године на пролеће све своје палме пресадим напоље. То ће ми уједно бити и леп детаљ у дворишту и неизмерно се радујем томе – искрена је наша саговорница.
Детињство међу пелцерима, живот у зеленилу
За Далиборку Попов брига о биљкама је стил живота, јер је одрасла у кући пуној цвећа.
– Породично смо увек били у пелцерима. Тако сам и ја заволела свет биљака. Људи око мене су то знали, па ми је тако једна бака, која је ишла у старачки дом, поклонила сво своје цвеће. Волим природу, волим све биљке – собне, баштенске, стабла, баш све – с одушевљењем прича мештанка Дрљана, чија колекција броји више од 40 различитих врста биљака – од кактуса, преко собног цвећа, до разноврсних стабала.
Иако је свака биљка посебна на свој начин, филадендрон и све његове варијације заузимају посебно место у срцу наше саговорнице. За себе каже да је тип који преферира зелене биљке, без цветова, које краси прелепо лишће, попут оних из тропских шума.
Без обзира на све, ваља се упознати са сваком врстом биљке понаособ и условима које јој одговарају, како би им се пружила одговарајућа нега. Знања из ове области Далиборка је стицала годинама уназад, а у томе су јој помогли стучна литература и интернет, као и размена искустава са љубитељима цвећа.
– Сансеверије су изузетно отпорне биљке, као и замије. Оне могу по месец дана да стоје у полумраку, без заливања. Упркос таквим условима, напредују. Док, са друге стране, калатее, које долазе из тропских шума, захтевају влажност ваздуха, туширање, орошавање, али не и претерану влагу, да не би иструлио корен – каже нам такође Далиборка Попов.
Од природних препарата, Далиборка за жиљење резница користи цимет и врбину кору, који се сматрају природним хормонима раста. Такође, користи и кору банане, јер садржи калијум и све витамине, потребне за лепше и зеленије лишће
У плану велика стаклена башта
Иако је реч о пилот-пројекту, да постоје људи који имају потребу за хотелом овог типа, најбоље говори чињеница да Попов планира проширење капацитета. Наиме, има на уму да у наредном периоду направи стаклену башту и својеврсну чајџиницу, где ће власници, али и љубитељи цвећа и дрвећа, између осталог, моћи да у пријатном амбијенту попију чај, прелистају стручну литературу о узгоју различитих биљака.
– Жеља ми је да створим простор у којем ћу моћи да расађујем биљке различитих врста, које иначе нису доступне у класичним цвећарама. Ништа не бих држала у саксијама, већ бих све садила у земљу. На свом имању имам простор од неких 190 квадрата, висине седам метара, који планирам да преуредим и направим велики стакленик и да тамо преселим хотел. За то ми треба одређена сума новца. Пратим различите конкурсе и надам се да ће неко препознати и подржати моју идеју – закључује Далиборка Попов и додаје да кроз ове иновације планира да своје село уврсти у мапу сеоског турзима у Србији и верује да ће Дрљан бити место где ће често свраћати љубитељи биљака, као и други путници намерници.
