Нова сезона пошумљавања у ЈП “Војводинашуме” почела је у новембру прошле године и трајаће све до почетка вегетације на пролеће. Реч је о веома значајном послу, јер по пошумљености подручје Војводине је при самом дну европске лествице. Још теже стање је у Банату, где његов средњи и северни део личе на степу и има најмање шуме на овом делу планете.
– Чињеница је да кубуримо са шумом. Стање се деценијама погоршавало, али се данас осетно поправља – рекао је дипломирани шумарски инжењер Слађан Суручић, директор Шумског газдинства “Банат”.
Према његовим речима, 2005. године почело је планско пошумљавање. Кроз ову акцију, до данас су у Банату шумом засађена 982 хектара, просечно по 92 хектара годишње. Тамо где су голети биле најизраженије највише се и пошумљавало – у Средњебанатском округу 425 хектара, а у Севернобанатском 273 хектара.
– Приликом садње дрвета и избора врсте води се рачуна о класи и типу земљишта. Постоје сазнања да је у Банату било много храстова, а дубина хумуса у земљишту то потврђује, јер на неким местима он допире и до неколико метара. Зато смо у акцији пошумљавања највише простора дали храсту, који спада међу најцењеније дрво – објаснио је Суручић.
Храст се не размножава само садњом садница, већ све више и расејавањем жира. Користи се механизација као код разбацивања вештачког ђубрива, а потом се жир затрпа тањирачом. Овај метод показао је одличне резултате.
Млад храст простире се и на 117 хектара у Меленачком риту. Жир је ту сејан у етапама и млада шума одлично напредује. Али, пошумљавање храстом успорава недостатак жира, што отежава сетву већ две године. Наиме, жир се набавља у Срему, где има доста храста, али је он плодоносан обилно сваке пете године. Без обзира на све, од скоро хиљаду хектара нових шума у Банату, 650 је под храстом.
– Углавном кад се узму у обзир све новозасађене површине, као и оне које се обнављају после сече, сваке године се у Банату пошуми око 400 хектара. По том учинку, подизање нових шума овде скоро је десет пута интензивније него у другим деловима Војводине, а управо због тога што је подручје дуго било запостављено – нагласио је Суручић. Такође, саде се и пољски јасен и топола, а у мањим количинама и црни орах. Због повољних услова земљишта и честог плављења, топола се интензивно сади поред леве обале Тисе, на простору где је обављана сеча. Реч је о пословима у којима је неопходно и велико учешће људског рада.
Због одласка младих у иностранство, нема довољно радне снаге, те овај посао обављају и жене, иако је врло напоран. Шумари истичу да је недостатак радника изражен и због забране запошљавања.
Нове засаде “Војводинашуме” подижу на земљишту које им уступи држава, јер немају другог. Очекује се да ће своје потенцијале у земљишту за подизање шума искористити и “Војводинаводе”, а нарочито локалне самоуправе, на чије понашање постоји низ примедби. На једном од састанака у Средњебанатском управном округу, утврђено је да се сваке године нуде бесплатне саднице, као и финансирање тих послова, али је интерес забрињавајуће мали.
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
