У хришћанском свету Васкрс је један од најрадоснијих празника, који прославља повратак Исуса Христа у живот – његово васкрсење. Овај празник прати велики број лепих обичаја, а колико су дубоко урезани у народно сећање и традицију, потврђује и чињеница да су се сачували, не само у селима већ и у градским срединама, упркос савременом начину живота. Ове године Васкрс православци обележавају и славе 19. априла, а католици недељу дана раније – 12. априла.
Породица ће се опет окупити! То је највећа вредност сваког празника, а посебно овог, којим се обележава Христово страдање у борби за веру и његово васкрснуће. И ове године за Васкрс на столовима широм Србије стајаће свеже офарбана јаја, симбол празника. Уз јаја, спремају се и служе јела која одишу традицијом и пролећем, а већина људи испоштоваће бројне обичаје.
Васкрс се слави три дана, до Васкршњег уторка. Велики петак је дан најстрожег поста, јер се обележава Христово распеће, његово страдање и голгота, коју је поднео у одбрани хришћанске вере. У Војводини се тог дана припремају резанци с маком, орасима и ваљушке. У Централној Србији спрема се риба, пасуљ и кувани кромпир. Обичаји налажу да се не раде послови у кући и на њиви. Тога дана, а у неким крајевима и на Велики четвртак, фарбају се јаја. Најчешће се боје у црвено, која симболизује Христову крв, али и васкрсење, радост и весеље. Осим црвених, у корпама ће се наћи јаја офарбана у свим бојама и украшена на безброј начина.
Обичаји
– Поклонити некоме бојено јаје на овај дан, знак је поштовања, љубави и добрих жеља.
– У неким местима деци трљају образе црвеним јајетом, да буду здрава и румена.
– Прво чоколадно јаје у Великој Британији произведено је 1873. године.
– На Ускрс у неким крајевима традиционално котрљају обојена јаја низ брдо.
– Обичај даривања јајима потиче од Египћана, Персијаца, Гала, Грка и Римљана. У то време, јаја су била симбол живота.
– Свако дете у Европи за Ускрс добије 8,8 јаја. То је двоструко више него што је препоручено да се једе током седмице.
Фарбање јаја- уметност која оплемењује
Традиција фарбања јаја стара је вековима и потиче из претхришћанског периода. У Србији се први пут помиње у XVI веку. Фарбање јаја везује се за легенду о Марији Магдалени. Наиме, она је дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђеље. Када је стигла до цара Тиберија, на поклон му је донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да ће у то поверовати кад бела јаја у корпи промене боју. Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“, а сва јаја у корпи постала су црвена.
По другој легенди, испод крста на Голготи, на којем је разапет Исус Христос, било је гнездо грлице. Крв птице попрскала је јаја у гнезду и обојила их у црвено, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.
Иако шарена јаја трају тек толико док се разбијена љуска не ољушти, домаћице ће утрошити сате, стрпљиво их украшавајући. У појединим крајевима обичај је да се у суд с водом, у коме ће се кувати јаја, додаје васкршња или богојављенска водица, а потом и луковина или вештачка боја. Искусне домаћице додаће у луковину мало кафе и сирћета, да појачају боју и сачувају јаја од пуцања. Ко жели зелену боју, додаће у воду коприве.
– Ко жели црвену и љубичасту боју на природан начин може да дода цвеклу, црвени купус или љуске од црвеног лука. Луковину скупљам месец дана пре празника. Што је имате више у лонцу, боја ће бити интензивнија. За шарање јаја користим листове детелине, маслачка, траве или пролећног цвећа. Све што имате на ливади или у дворишту може да се искористи. „Прилепе“ се листови биљака и јаје се чврсто замота у најлон чарапу. Понекад биље, осим шаре остави и своју боју. Разиграјте је и добићете необичне украсе у васкрсној чинији – каже Радмила Раца из Крагујевца.
Бојењем јаја уноси се радост овог празника у кућу. Пре фарбања и кувања, јаја се могу шарати воском и пером за писање. Осим природних боја, ново време донело је и једноставније начине фарбања. Користе се постојане, али једнако лепе вештачке боје и налепнице с верским или шареним мотивима.
Васкршње јаје патријарха Германа
Конзерватори из Музеја града Новог Сада потрудили су се да очувају љуску јајета из 1963. године, које је становник Будисаве, Бошко Брзић, добио на поклон од патријарха Германа. Јаје је тадашњи патријарх Српске православне цркве даровао Брзићу у манастиру Ковиљ. Реч је о црвеном јајету на којем је патријарх Герман исписао своје име и датум када је те године слављен Васкрс.
Чуваркућа – за здравље и напредак укућана и дома
Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа и оно се, како му и само име каже, оставља да „чува кућу“ до наредног Васкрса, док се остала једу или поклањају. Чуваркућа се сматра заштитником дома и породице за наредну годину. Кад се нова чуваркућа издвоји, онда се поломи оно од претходне године. Старо се баца у реку, јер се верује да на тај начин односи сва зла и несреће које су пале на њега, уместо на кућу коју је сачувао. У неким деловима Шумадије чуваркућа се закопава у виноград или башту, да штити род од града, а понеко га даје и стоци.
Сваког чека трпеза!
Васкршња светковина почиње у недељу. Тог дана поздравља се речима „Христос воскресе“, а отпоздравља се са „Ваистину воскресе“. На сто се износе чиније с јајима и такмичење чије је најјаче може да почне. Износе се јела за празнични ручак. Свако у свом крају има неко посебно јело које спрема.
– Сваког чека трпеза за Васкрс. Спрема се кокошија супа, подварак, месо и колачи. Обичаји налажу да се тог дана од меса спрема јагњетина, али мање је важно које ће јело бити на столу. Најважније је да се породица окупи око трпезе тога дана – додаје Радмила Раца.
Бака Зорка Величковић из села Ресник, уочи празника продаје на пијаци зеље, сремуш, зелену салату и млади лук. Каже да је Васкрс пролећни празник, а обичаје у својој кући није мењала откако је била млада.
– Некада, кад није било пластеника, за овај празник стизала је у лејама зелена салата и лук, а зеље се брало по ливадама. Тако је и данас. Правим сармице од зеља, и то је главно кувано јело. Увијем их, па запечем у рерни и служим их с киселим млеком. Са зељем, зеленом салатом и осталим зеленишем опорављате организам од дугих зимских месеци. Осетите укус поља и њива. Мушкарци пеку јагње на ражњу. А ко нема, може било које месо. Прави се и јагњећа чорба – испричала нам је Зорка.
Пробајте и капаму!
Има и оних који за овај празник праве капаму. Комбинација јагњећег меса и зеља с киселим млеком нешто је другачија варијанта од сармица. Јагњетина се динста у парчићима с младим луком, а пред крај дода се свеже зеље и зачини. Јело се топло прелива киселим млеком. Домаћице у Шумадији обавезно месе и погачу. Украшавање, кажу, није обавезно, али то чине због деце, како би трпеза била декоративна, пре него што почне туцање јајима.
Погача се меси на Велику суботу. Зове се Ускршњак и обавезно се украшава, баш као и јаја. Хлеб се меси да усеви роде и да стока буде здрава. Меси се од пшеничног брашна, а кити се босиљком за здравље укућана и у њега се стављају фарбана јаја. Може да буде и од слатког теста, али обавезно је округлог облика.
Празници који најављују Христово васкрсење
Шеста седмица поста пред Васкрс назива се Цветном недељом, а посебно место у њој заузима Лазарева субота. Ове године Лазарева субота или Врбица пада 11. априла. А Цвети, односно улазак Исуса Христа у Јерусалим – 12. априла.
Врбица је пре свега празник деце која су тог дана окићена звончићима и врбовим венчићима. Овај празник установљен је у Јерусалиму крајем шестог века, као спомен на последњи, свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету. Ово се збило шест дана пре јеврејског празника Пасхе. Народ га је дочекао као цара, простирући пред њега своје хаљине и носећи у рукама палмине гранчице.
Глас да долази Спаситељ, онај који је васкрсао четвородневног Лазара, брзо се раширио. Народ је на улицама клицао „Осана сину Давидовом – благословен онај који долази у име Господње“. Али ће за само пар дана ове речи заменити бесним покличем „Распни га, распни.“ Упркос многобројном народу који га је славио, Исус је целим путем био жалостан, знајући да га очекује Голгота, страдање, распеће и смрт.
Обуците нову одећу!
Бака Зорка нас подсећа и на то да за Васкрс ваља носити нову одећу и да не би требало заспати пре поноћи, јер ћете целог лета спавати, па ништа нећете стићи да урадите. Обичаји се поштују због аутентичности и лепоте, чине срећним укућане, родбину, комшије и пријатеље. Дани Васкрса доносе мир и окупљања, а јаја симболизују стварање – нови живот. Да бисмо клицу живота преузели, јаје се мора појести. Јутро се дочекује са корпом шарених јаја за укућане и госте, као знак пријатељства, љубави и добрих жеља. Васкрс је празник радости, слоге, јединства и праштања.
Б. Ненковић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
